Ратник

10 РАТНИК

било, да је примљена Нивелова оставка, јер после толиких одуговлачења, ломљења и посредних изјава неповерења, Нивел није могао располагати оним расположењем, које је једном команданту потребно када треба да отпочне битку, нити је могао рачунати на помоћ и ослонац у влади на случај дау току битке, па макар она и не била неуспешна, наступе тежи тренутци, тренутци кризе, без којих такве судбоносне битке не могу ни бити.

Напад Енглеза отпоче 9. априла; тај је напад прилично успео. Немци беху изненађени; укупно се ту напредовало око 8. км. Лудендорф признаје да је ту била криза 10. априла. При свем том, и ту постигнути резултати не поклапаху се са жељеним и обећаним циљевима.

14, априла отпочела је напад северна група француских армија. Тога дана изјутра беше телефонирано војном министарству из Нивеловог штаба, да ће се тога дана до 15 часова ући у Сен Кантен. После неколико часова тај напад мораде бити обустављен, јер се Хинденбургова линија не могаше начети.

Та два напада требали су да привуку немачке резерве нагомилане према централној групи француских армија. То не беше постигнуто, јер напад француске северне групе армија не беше довољно моћан. Поред евега тога, између Ремса и Соасона централна група армија пређе у напад. Трупе су пошле на напад са изврсним еланом. Али, место обећаних 10 км., до краја дана напредовало се свега 500 метара.

Напади у области Ремса такође изостајаху далеко од предвиђања.

Манжен имаде успеха у правцу Шмен де Дам, али и тај успех не беше оно што се очекивало.

Тог дана по подне кроз Париз би већ распрострта вест о неуспелој офанзиви. Пенлеве, ондашњи војни министар, вели, да извор томе причању беху вести што их донеше рањеници из првог санитетског воза. Нека је то заиста био прави извор, али се мора признати, да средина, у коју дођоше ти рањеници, Париз, беше такође већ расположен, и ако можда не намерно, да такве вести лако прими, увелича и потом разнесе.

Пенлеве вели, „да се свуда тамо, куд је прошао неки санитетски воз, разастирао страх“. Како је то могуће да у овом случају вести и страх буду тако брзо разношениг Проста ствар — јер средина беше већ припремљена на то.

Док је тако на једној страни владао претерани песимизам, дотле је на другој страни Нивел остао непоправими претерани оптимиста. 21. априла он јавља ово Дугласу Хегу: