Ратник

4 РАТНИК

дисциплинованијем војнику не дајте добру пушку, довољно муниције и немојте га неколико дана хранити, он ће постати кукавица. Узмимо, с друге стране, војника с најбољом пушком, материјално одлично спремнога, али који није дисциплинован, није морално јак, он ће бити врло рђаво оруђе борбе. Напослетку нека је војник морално и материјално ванредно спреман, ако су старешине незналице, та ће војска ипак бити побеђена. То значи, да савремена војска мора бити спремна у сваком погледу.

Велика је истина: да ће у будућим ратовима, као и у прошлим, само она војска моћи победити, која морално стоји високо и леши у борбу презирући смрш и која, желећи да себе украси лаворовим венцима победе, не преза ни од какве опасности џ не познаје никакве препоне на пушу своје славе. Али, ипак, то не значи, да треба занемарити ма коју грану војничке спреме, већ напротив морају се све што боље култивисати и усавршавати.

Нема спора, да храброме човеку може нешто мало недостајати и у знању и у материјалној спреми и да је боље да војска трпи извесне недостатке у материјалној и знанственој спреми негоу моралноме фактору, али то никако не сме значити, да треба занемарити остале делове спреме и о њима говорити са омаловажењем, а сву наду полагати на бајонет.

Лепо је, узвишено је, одушевљава нас и потреса кад видимо храброга војника, али се исто тако згрожавамо кад видимо једнога незналицу.

Напослетку, кад се говори о важности појединих фактора спреме, мора се водити рачуна, да ли се то односи на простога војника или на старешину и онда ће се тек доћи у велику дилему: коме фактору треба дати превагу. Прост војник треба да је више дисциплинован, храбар и послушан а мање зналац, али може ли то важити и за старешинег

Старешина мора импоновати својим потчињенима знањем, чврстином карактера, храброшћу, одушевљењем и испуњавањем дужности.

Данашњи раш захшева да старешине стоје на високом ступњу знансшвене спреме и да шемељно познају како шеорна начела војних наука, шако и пракшичну примену ових намела, као и да се старешине одликују чврстином каракшера.

Правило је да војник издржава у борби све, док буде осећао моралну надмоћност својих старешина. Осети ли код својих старешина непоузданост, збуњеност и страх, војник ће изгубити и оно моралне снаге што му је остало.