Ратник

НАША ТАКТИКА 3 9) У одбрани и нападу побеђује само офанзива и одлучност ; 10) Гонити без милосрђа и до крајности моћи људи; и 11) Фортификацију никад не занемарити.

Научни део Тактике састоји се дакле у познавању: свих ових начела, особина појединих родова војске и у ортанизацији тактичких построја за поједине тактичке радње.

Вештина је у Тактици, да се умешно примене сви тактички облици и ова начела према стварној ситуацији на бојишту ; те да се над непријатељем има надмоћности приликом извођења ма које тактичке радње, а с крајном тенденцијом, да се он победи, што ће бити онда, кад се задобије над њим надмоћност : у ватри, моралу, броју и времену на одређеном простору у решавајућем тренутку. То нам показује да су стални елементи Тактике:

Војник (број и квалитет),

Време (простор) и

Земљиште.

Важност ових сталних елемената Тактике код нас је у књижевности доста расправљана и појмови су јасни. Једина несугласица постоји о важности видова спреме самога војника.

Војника преставља човек, добро наоружан и материјално снабдевен, извежбан за извршење сваке тактичке радње и васпитан да погине за извршење добивенога задатка. То значи да спрему војске чине: |

Материјални фактор,

Знанствени фактор и

Морални фактор.

. Несугласица постоји у томе: који је од ова три фактора важнији и нарочито се борба води у томе: да ли је важнији знанствени или морални фактор. Једни дају превагу једној грани спреме војника, а други другом фактору. Међутим ова дискусија у књижевности је излишна, јер су по моме мишљењу сва три фактора у борби подједнако важна. Не може бити говора о томе, да је један фактор важнији, а други мање важан, јер би то било исто, као и третирати питање о томе, да ли је човеку потребнији хлеб или вода за живот. Умире се без једнога, као и без другога. Војска је тек онда војска, кад је добро материјално спремна, ваљано васпитана и умешно командована. Недостаје ли ма шта од ове спреме, онда војска није добра и биће бивена од војске, која има бољу спрему по ма којој грани. Број без срца не вреди, као што је и срце без мозга ништавно. Нај-