Ратник

138 РАТНИК

Михаила, а поред пука Краља Милана борио се пук Престолонаследника Александра. — Сени са Косова оличене у пуку Обилића, дошле су са славом Цара Душана. — Ја мислим да су ту биле и авети са Марице и Девола.

Дренек је пао у 11 часова пре подне, а кота 550 још је била у бугарским рукама.

Три пута је јуриш 11. пука одбијен; три пута је понављан. — Преполовљени, заморени, проређени, стрелци су остали позади карпи и пуцали ретко и уморно.

Само су се још чули митраљези капетана Лукића.

Један командант батаљона рањен, шест официра погинуло, о осталима се и незна. И кад је четврти јуриш требао да почне, командант пука приведе резерву и сам са ађутантом, гологлав, са револвером у руци, страшан као јунак из старих прича, уђе у стрељачки строј.

— Где је командантг — упита.

— Рањен!

— Командир»

— Погинуо !

— Водници2

— Рањени и погинули !

— Ко је најстарији»

— Ја! рече један поднаредник.

— Крени чету напред!

— Разумем! — и поднаредник крете чету.

Сунце је већ било на зениту, кад је капетан Душан Ђорђевић отпевао своју последњу песму „Хајд' сад напред браћо“, и онда кад је смртно погођен пао, наши су изашли

на коту 550, а неуређене гомилице Бугара, одступале су преко Злетова.

Дан је био на смирају. — Велике сенке ретких дрвета оцртавале су се на прашљивим пољима наше Македоније; оморина је попуштала, пуцање пушака престајало је, а топови су већ давно умукли.

Из душа наших, после борбе, изашао је сваки страх и сласт живота осећала се код сваког и сваки је на душак пио. — Умор се заборавио. Поред мртвог бугарског војника седео је Шумадинац и љуштио краставац, који је убрао кад је прелазио Злетово, можда баш онда када му је друг погинуо. Један официр са марамчетом пуним зелених шљива, које му је војник место вечере донео, са пуно хвала говорио је о том посилном, његовој вредноћи и верности.

Један рањени рекрут, са привезаном руком, не може да се одвоји од старијег брата, који га хвали како се храбро