Ратник
142 РАТНИК
љавали за пренос извештаја ордонанси пешке и на коњима.
3) Бишка код Соасона пи Ремса, крајем маја 1918 год. Овде су балони такође врло добро искоришћени. Нарочита је пажња обраћена средствима за везу, те је брижљиво спремљена телефонска и оптичка веза. Помоћу осматрача из балона тешка артиљерија је ометала саобраћај на комуникацијама а поједине батерије су ућуткале многа митраљеска гнезда, те олакшале наступање немачке пешадије.
30. маја јавио је један балон са друма: Плоази — Шоден, о непријатељској коњици, која се развијала ка Шоцелу, затим о промени њеног правца кретања и прикупљању исте за напад. Исти овај балон је посматрао затим приближавање ескадрона за напад и растурање њихово ватром хаубичких немачких батерија.
Следећег дана открио је један други осматрач из балона 5 батерија, које су задржавале наступање пешадије и које су брзо ућуткане; потом је он јавио о одступању непријатеља, но одмах затим је био оборен од стране једног аероплана. Напади аероплана на балоне у току ових бојева били су све многобројнији и жешћи; 5. јуна су оборена четири балона.
Нагло наступање предњих делова пореметило је телефонске везе балона, те су употребљавани голуби писмоноше за везу. 6
4) Последња нападна битка немачка била је средином јула, с обе стране Ремса, на Марни и у Шампањи.
Балони 7., 1. и 3. армије пратили су непосредно пешадију. Балонски осматрачи код 7. армије јавили су о снажној непријатељској артиљерији, распоређеној по дубини иза другог положаја и потврдише, да постоји и ова, јако отпорна линија.
Балонски видови 1. и 3. армије били су предмет јаких аеропланских напада; но не обзирући се на ово балони су успешно вршили своју задаћу у садејству са артиљеријом, последица чега су биле многе експлозије и пожари код непријатеља. 15. јула, на пример, балони 3. армије, у пркос јаком ветру, регулисали су 60 гађања артиљеријом и открили су 189 непријатељских батерија у дејству. Х.
Далекометни топ „Берта“. — Ово чудо од топа, које је у Паризу 23. марта 1917. године задало онакав страх, јесте последње дело немачке оружне индустрије. О њему је и данас шира јавност мало обавештена. Што се ипак и после закљученог мира свет о њему јако интересује, сасвим је разумљиво, јер је то природно, да се мора човек бар у неко-