Ратник

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 143

лико да упозна са подацима таквога једног топа. Што се пак тако доцкан о механичким условима гађања сазнало и конструктивним путем ово гађање извело, треба тражити узрока и повода у томе, што балистичка дата и формуле још не беху јасни и што је атмосфера, која се налази око земље, а нарочито различите густине ваздуха у појединим ваздушним слојевима, имала утицаја на зрно. Тек дакле у рату случаји практични опит науке показали су право стање ствари.

Опитом се доказало, да се при елевационом углу од 5)' могла постићи много већа даљина терања. Објашњења налазимо у томе, што су зрна избачена са великом елевацијом допрла врло брзо у ваздушне слојеве незнатне густине, па шта више тако рећи у безваздушни простор. Услед овога је сасвим природно, што је противство ваздуха као компонента путања сасвим отпала, јер је у безваздушном простору противство тако рећи равно нули. Из овога се пак јасно да закључити, да се највећа даљина терања може достићи, кад се елевациони угао изабере тако, да зрно улази у скоро безваздушни простор тако, да је од тога момента путања облика параболе. Зона пак приближног безваздушног простора налази се на 50 км. над земљом.

Удаљење овога топа, што је гађао Париз, било је 128 км. На овоме месту елевациони угао гађања био је 50". Теме путање лежало је од прилике над пределом код Нантајла и на 40 км над земљином површином. Почетна брзина била је 1500 мет. Цев топа била је 100 калибара (лао) што значи, да је била дуга око 20 м., јер је калибар износио 21 см. Да прође зрно кроз цев требало је у, секунда, а до циља, (у овом случају до Париза) летело је око 3 минута. Као последица овако особито дугог летења зрна била је и та, што се при нишањењу морало водити рачуна о окретању земље и имати у виду за оваку велику даљину гађања и саму кривину земљине површине, због чега се морало узети, да је циљ био за 1'/, километар испод хоризонталне линије, повучене кроз место, где је био постављен топ.

По француским подацима оваквих је топова било 3 и то на северној падини Моп! де Јоје (северо-западно од Сгеру-а) дакле само 10 км позади Сигфридовог положаја а на растојању од по 800 метара у бетонираним просторима. Они су се наслањали помоћу жељезничког крака на пругу Гаоп— [а Реге а били су најбрижљивије маскирани против аеропланског извиђања. Да би се спречило Французима да утврде помоћу разних справа за мерење светлости и звука као и помоћу сеизмографа где су места топовска, Немци су против тога применили разна помоћна средства у циљу опрезности