Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 171

полако да су последњи делови напустили положаје тек у вече. Непријатељ је са почетком повлачења обуставио ватру, и стрпљиво чекао да наше трупе напусте положаје да би их. одмах посео.

Врховна команда наређује Моравској дивизији |. поз. да се крене са Уба ка Мељаку и ставља је на расположење команданту Одбране Београд. Суштина ситуације сада је у томе да се бар тој дивизији осигура ступање у борбу са изгледима на какве позитивније резултате. Њена је улога напад. у десни бок непријатељев — али она у опште и не стиже на бојиште јер добија други задатак.

За време повлачења левог крила и поседања положаја од стране резерве штаб Одбране Београда сели се на Солинске баре. Непријатељска артиљерија узнемирава ту сеобу. Писац наводи свој разговор са Врховном командом у коме се официри из Врховне команде чуде откуд такво попуштање од стране наших трупа и објашњава артиљеријску ватру и њен ефекат, као и доцније уверење Врховне команде о ваљаности наших трупа.

30. септембра дошао је ред и на Торлак. За време јаких пешадијских борби на десном крилу, у којима су се старци Ш. позива држали исто онако као и пре годину дана на Варовници непријатељска тешка артиљерија вршила је на Торлаку своје.

Све до 14 часова браниоци су одолевали тој ватри, али тада наста колебање. Непријатељ мислећи да је већ решење сазрело, похита да искористи, али буде бачен натраг контранападом. То колебање трајало је до год, изгубив око 30 официра, пук који је бранио Торлак није био принуђен ватром тешке артиљерије да се коначно повуче на Њурђин гроб и Разбојиште, где је остао до мрака неузнемириван од непријатеља. ;

Због пада Торлака повучене су преко ноћ и остале трупе Одбране Београда ван ширег мостобрана и Немци су успели да за 7 дана заузму Београд и осигурају прелаз преко Саве и Дунава.

Писац на крају ове фазе износи значај артиљеријске ватре и метод борбе који су Немци употребљавали за заузимање свих досадашњих тачака и положаја као и констатацију да се ни сада нису испунила очекивања наших трупа да ће имати посла са пешадијом.

Најзад у закључку своје студије писац износи завршетак серије „недавних бораба, јединствених у својој врсти по томе“ што је у њима Голијат на супрот праћки Давидовој имао у руци гром“.