Ратник

10 РАТНИК

септембра Срби су већ били у Скопљу. 30. септембра Бугарска је капитулирала.

Борбе су се продужиле и довеле су до потпуног пораза аустро-немачке трупе доведене са руског фронта. Срби су 12. октобра ушли у Ниш, а Французи доспеше 24. септембра до Приштине.

Растројство Аустро-Немаца повукло је за собом губитак велике комуникацијске везе Централних Царевина са Цариградом. — 18. октобра стигло се до Лом-Паланке, чиме је и дунавски пут био пресечен. Најзад, 1. новембра буде повраћен и Београд, престоница Србије.

Прва српска армија, каже коминике главне команде савезничких војсака (у Маћедонији), суделовала је у свима овим борбама „крећући се без заустављања, без одмора, увек у тесном додиру са непријатељем кога држаше за гушу, врло често недовољно снабдевана храном, али нехтев знати ни за одмор, ни за глад, гоњена непрестано напред и напред својом вољом да победи ма по коју цену. Уз њу (а зе5 сбје5) су савезничке трупе уложиле највеће напоре да испуне задатак који им је био поверен: уништење заједничког непријатеља“. (Званичан коминике од 2. новембра).

У једном телеграму којим је главна команда савезничких трупа, у Скопљу, поднела извештај о операцијама, она је одала похвално признање ванредној енергији, коју су те трупе развиле у малопређашњем периоду. /а дајем играза, вели се ту, нарочитом нашем дивљењу према српским трупама, које су се стрмоглавиле крог ошворен продор дивним жаром отачаствољубља. Покрети којима је управљала српска команда, достојна својих трупа у сваком погледу, остаће за навек тип брдског маневра.“

Данас, Госпође и Господо, Србија, наново задобивена својом војском, потпомогнутом од стране савезничких војсака, греди ка остварењу својих аспирација и свога опредељења. Она је велика у својим патњама и у свом хероизму, одостовереном у искушењима и у победи. У часу кад је српска војска ушла у Београд, Ђенерал Франше д' Епере упутио је Његовом Височанству Краљевићу Александру, српском врховном команданту, ово писмо:

У тренутку када су, после шестонедељних победо-

носних бораба, Ваше славне трупе ушле триумфално у

Београд, ја сам срећан што могу изјавити Вашем Кра-

1 Тез тапоецугез Фисеез раг 1е сопипапдетеп! зегђе, ФШепе еп #оп5 рошт5 де зез #гопрез, гезјегоп! 1е #уре де 1а тапоеџшуге де топарпе.

На овом месту ваља напоменути, да ми ништа не подвлачимо; трудимо 'се да све како га овде доносимо, буде тачно према оригинилу.

ари