Ратник

УЛОГА СРБИЈЕ У СВЕТСКОМ РАТУ 1 љевском Височанству своје велико дивљење пред легендарном храброшћу, којој се има захвалити те су старешине и војници српски уз припомоћ савезничких војсака могли једним налетом понова освојити освештано тле своје отаџбине.

У току ове сјајне епопеје, која ће се убрајати у најлепша ратничка дела, мени је било особито пријатно видети како са вашим трупама раме уз раме иду франуске трупе, чија се симпатија за вашу ствар само по-· већала од њихова доласка у помоћ Србији 1915. године.

Приликом коначног ослобођења Ваше земље, молим Ваше краљевско Височанство да изволи допустити изјаву мојих најтоплијих жеља, да нас овај догађај, који нам је свима драг, приближи славноме миру, у којем ће војска и народ српски дочекати остварење својих праведних националних аспирација.

Франше ( Епере.

(Сваки ће се придружити овом високом сведочанству датом једној војсци и њеном Поглавару, чија храброст, енергија и родољубива вера достигоше крајње границе моралне лепоте и јунаштва.

ја бих се сад могао зауставити, али при крају молим вас за дозволу да вам изнесем српског војника онаквог каквог га је видео један норвешки официр, који је прислушкивао откуцаје његова срца, пуковник Аугел (Апсе!), ваљан војник, данас у служби Француске у Мурманији'; ради тога биће ми довољно ако с вама заједно прелистам његову књигу, коју је превео (на француски) један врло фин и врло учен писац, који се крије под псевдонимом Жака Кусанжа.

Књига је написана за време балканскога рата 1912-13, Пуковник Аугел ставља српске војнике међу најбоље на свету; он их приказује као одважне, послушне, трезвене (уздржљиве),, жилаве, дајући радо своје животе за своју земљу, за браћу, за велику идеју народну. Он прича о једном лекару, своме земљаку, који је био и на фронту српском и у болници; овај му је рекао, да је он у Србији упознао једну војску где је сваки, и ђенерал последњи војник, задахнут једном мишљу: жртвовати све да Отаџбина наново буде велика и силна. Ево једне цртице међу хиљадама, која ће осветлити дух по-

: Мурманија, од новгородских Словена корумпирана реч, управо. од „Норманије“. Ова је реч била већ и раније позната у географији, нарочито под именом „мурманска обала“, под којом се разуме северни део полуострва Коле (источни крај, „реп“, Скандинавског контингента), у руској губернији Архангелск, па даље све до норвешке границе.

Прим. прев.