Ратник

12 РАТНИК жртвовања у српскога војника. Пуштам да говори сам пуковник Аугел: „Усудио сам се, каже он, по завршетку рата 1913. да запитам Краља Србије, које су особине његових војника које он највише цени 2“

Краљ одговори: „Одрицање самога себе и дух пожртвовања (Лецг абпесаноп, Јешг езргп! де засмАсе). Ове се врлине често обелодањују на најизненаднији начин. Колико сам таквих примера видео како у вишим тако иу нижим слојевима: Сећам се, између осталог, једног случаја који показује оданост војника према својим официрима. Они ће радо дати своје животе и учиниће све за њих. Војник вели: Мој живот нема толико вредности колико живот једног официра ; ја сам само прост војник.“

И сад Краљ наводи, како један војник, тешко рањен на Брегалници а пренет у београдску болницу, сазнаде за случај официра, кога донеше у болницу а коме куршум однесе један део груди. Да би ова рана зарасла, ваљало је накалемити парче коже са другог ког човечијег тела. Наш рањени војник, чув да је то тешко наћи, одмах се сам понуди болничарки. Ова му рече да је и он сам тешко рањен.

„Сестро, одговори он, то је артиљеријски капетан, а ја сам редов. Његов је живот Србији потребнији него мој.“

И тако би учињено. Срећом обојица оздравише. — Краљ сазнаде за овај случај и војниково пожртвовање доби изванредну награду: подарен му је Крст Карађорђев чиме је увршћен у ред витезова, поред велике новчане награде. Сем тога министар војни је наредбом објавио целој војсци, да је редов 2. чете 4. батаљона У. пука Дринске дивизије, рањен на Брегалници на пет места зрнима и тешким убодом бајонета, одликован као јунак '.

Краљ продужи:

„Морал је војника оно што обезбеђује победу. То рекоше Јапанци после Манџурског рата, то казају сад и Срби. Али тај морал зависи од многих чинилаца, од дисциплине, пожртвовања, издржљивасти, трезвености, а пре свега од дубоке љубави према Отаџбини.

Српски војник има све ове врлине“.

Затим Краљ исприча пуковнику. призор у једном београдском салону, где се повела реч о урођеном духу нашег војника способног за ове врлине. Даме тврдише, да је он то посисао са мајчиним млеком и да је српска мајка била та, која је у душу своје деце усадила дубоку веру у некадање

# Ове завршне делове говора ђенерала де Лакроа доносимо

„скраћено. Напом. прев.