Ратник

УЛОГА СРБИЈЕ У СВЕТСКОМ РАТУ 13"

ослобођење, у васкрсење из мртвих после толико вековног робовања. И мушка страна друштва дала им је за право. Ово је васкресење свануло, вели ђенерал де Лакроа и ја сам при крају. Молим Вас за извинење што сам тако дуго задржао вашу љубазну пажњу, али предмет је био сувише опсежан, а ја сам се подао његовом утицају који се још повећао дивљењем и симпатијом што их осећам према српском народу. Кад је године 1912. отпочео рат, срео сам се с једним (француским) официром који добро познаваше српску војску и сећам се да ми рече: „Она ће вас изненадити ученошћу свога командовања, вредношћу свога нижег старешинског кадра и чудноватом издржљивошћу својих војника“. Ја сам | се увек сећао тих пророчанских речи и радо их се сећам | данас кад сам, на своју велику част, био позван да одам почаст | „српској војсци. ја се клањам пред њом с поштовањем и. озвољавам себи да то чиним и у име целе француске п

|

| оу Неколико српских официра, који су се борили у последњим гратовима, били су моји ученици онда кад сам био управник

пар Ратне Школе, али они су пре свега били ученици Фошеви Петенови, Фајолови, Местрови, Дебнејеви, Ланрезакови, Модијеви, Бисеови; шаљем онима које нисам поменуо узбућени поздрав мога дивљења.

Ја ћу умрети срећан, јер сам видео победу — дело не-| уздрмане вере — победу наше обожаване Француске и њених савезника, — победу Србије.

Али не заборавимо, ми, Французи, да смо дужниц својих покојника, чије је јуначко пожртвовање учинило Отаџ бину величанственом и да је на нама, младима и старима, да „не допустимо никакво опадање код ње, него да задобијемо мир, као што задобисмо победу“.

; Г | ;

С у Ст. МА

ЊЕ АЛ У,

#

м / “~