Ратник

ОЦЕНЕМ ПРИКАЗИ 168

лаже да му се пошаље поздрав одмах у име свих Срба и Француза, у име свију савезника овде присутних. Затим даје реч ђенералу де Лакроа.

Ђенерал де Лакроа, као војно лице позвано од комитета, говори о војним напорима Србије и њеног народа, концизно и јасно, као што има обичај да пише овај велики француски војни писац и педагог. Ми смо на другом месту (у почетку ове свеске) донели онај део његова говора, где он излаже операције српске војске. То је збијена ратно-истеријска слика престављена стручњачки, која овако и на српском чини украс нашега листа. Без сумње сви ће наши читаоци са задовољством и захвалношћу прочитати овај за нас симпатични опис из пера великог ђенерала.

Али говорник је пред овај опис пустио један доста опширан увод, који ми на поменутом месту нисмо саопштили, пошто није имао строге везе са самим операцијама и са оним што смо нарочито хтели да саопштимо. Али да бисмо читаоцима дали бар приближна појма о правим француским манирима и о духу овог нашег великог пријатеља, навешћемо неколико места из тога увода.

Ђенерал вели, да је умољен говорити на овом сјајном скупу о српској војсци, и мада није ни јавни предавач, ни говорник, он се“није устезао; напротив, примио се радосно, са поносом. МИ почиње овим речима:

Рапег де Гагтбе зегђе, сезе рапег де |Гћеготате.

Затим покушава да оцрта „лепу и отмену фугуру краља Петра“, који је и „њихов“ (Француза) и био је мал не класни друг ђенералов, јер је излазио из сен-сирског течаја онда кад је ђенерал ступио у њ. Наводи дивне успомене, хоје је овај млади прогнани принц оставио у колу својих другова. Па како се као официр 1870. борио на страни Француза, па заслужио и добио највеће одликовање за храброст. Затим наводи, по Полу Лабеу, некоја места из српских народних песама, у којима се огледа непрестана нада потлачених робова и њихова непрестана готовост за борбу:; наводи податке из наше историје, увек тачне, одајући признање и борбама Црногораца, па се мало дуже задржава на устанцима прошлога столећа и на неправди, која нам је чињена на разним дипломатским састанцима. Истиче ровења Бугарске, нарочито Кобурга; износи тајни уговор о балканској конфедерацији под вођством АустроУгарске, вазала Немачке. Ево шта каже о овом тајном уговору:

' Оп зе гарреЦе аие 1е 16. јапујег 1916., Је Мопфбперто пе рошуап! 'Р]џв Јибег сопфте ип еппеп! 4765 зирепешг еп потбге, детапдан ип агпизНсе. [е5 Зегђез аш сотђанајел! аих сбјез дез Мотепестив гећзегеп! де сеззег Та јиће.., еј зе теНгегет еп Абаше. 15 ауајеп! ептепди 1а уојх че Тешг шогћ, сецх де Коззоуо е! де Коштапоуо.