Ратник

164 РАТНИК

„Године 1898. Фердинанд саксен-кобуршки потписао је тајни уговор са Аустријом, у којем некоји параграфи бацају пуну светлост на узроке извесних догађаја, који су остали тамни. Један од тих параграфа треба нарочито истаћи. Било је тачно одређено (зресте) да у случају раскомадања Отоманске Царевине, Аустро-Угррска присвоји (етрагега ) НовоПазарски санџак, Стару Србију, Арбанију и западну Маћедонију урачунавајући Солун и Халкидички полуоток. Бугарска би узела (ргепдга: 5 роззеззјоп) источну Маћедонију и Једренски вилајет.“

„Други један параграф, још карактеристичнији, открио је све амбиције Аустро- Угарске и Немачке, којој је она прва била само вазалка. Он је предвиђао федерацију балканских држава под хегемонијом хабсбуршке царевине, у којој федерацији би Бугарска била интегрални саставни део. Овај уговор остао је тако рећи непознат и данас још није довољно уочен. Ја сам његове трагове био запазио у једном чланку (берлинског листа) Форверца од 26. јула 1919. са потписом социјалистичког посланика Вендела. Гај писац је тад обавестио свет о протекцији Аустрије указаној династији Кобурга, којој су стављени у изглед знатни територијални уступци. Овај одговор није сметао „пару“ Фердинанду да 1912. год. закључи савез са Србијом обвезујући се, у случају напада на ову од стране Аустрије, послати јој у помоћ војску од најмање 200.000 људи, која је после, придружена српској војсци, имала офанзивно да оперише против А-Угарске“.

Али овај уговор (Фердинандов са Аустријом) разби се о држање српског народа, „лојалног и праведно суревњивог на своју независност“.

Најзад не смемо да изостазимо оно што ђенарал Лакрог каже о ратовима 1912-13.

„.-- Срби, Црногорци, Грци и Бугари удружили су се противу Турака. Срби оперишу у Маћедонији, Грци у Тесалији, Бугари у Тракији. Ови, сем тога, слали су у долину Струмице одред од две дивизије ради обезбеђења везе са Србијом, али у ствари највише ради евентуалног приближивања Солуну, за којим су похлепни.“

„Док Бугари туку главнину турске војске код Кирк-Килиса и Луле Бургаса и потисну их до линије Чаталџе, донде Срби задобију лепу победу код Куманова, а Грци код Србице (Селфиџе), северно од Ларисе. Затим савезници, занемарујући главну снагу турску у Маћедонији и Тесалији, — пошто су је тукли, — надиру пуном снагом ка Солуну; Грци преко. Верије, Срби кроз долину Вардара, а бугарски одред преко Сереза. Стратегијски узев, ови савезници требали су најпре у