Ратник

НЕКРОЛОГ 195

А његово велико око, које је гледало облацима ишарано небо новембарских дана, као да је видело оног орла са киме је, по песнику Јелићу, орловао, и црте на лицу мирне и срећне, говориле су:

„Ја не жалим, што ћу погинути“!

И РИ ИТ Мајор Сава Витомировић.

СИНИША РАДОВАНОВИЋ...

рпроррнира ери типа мрена ЦЕО ЊИМ" паун Бре акт. арт. потпоручник.

Синиша Радовановић, родом из околине Горњег Милановца (округа рудничког) извиђач — 'официр П. дивизиона Моравског брдског артиљ. пука погинуо 14. новембра 1916. г. (по старом календару) на коти 1050 на Солунском фронту, сахрањен код Манастира Јаротека.

Потпоручник Синиша Радовановић био је врло енергичан, храбар и одушевљен официр. Да би се видно истакао и што више допринео од своје стране за ослобођење своје Огаџбине, стално је молио да се упути за водника рововске батерије и ако је нежнијег здравља био.

Команданту леве колоне Моравске дивизије било је потребно да зна, докле је 16. пешадијски пук дошао 13. новембра у свом наступању ка коти 1050 и да лије највиша тачка исте коте (Три Зуба) у нашим рукама.

Потпоручник Синиша Радовановић јавио се драговољно, да ће отићи лично до најистакнутијих пешадијских делова 16. пешадијског пука и дати знак белим барјаком. Ово јеимн извршио и кад је дао знак барјаком, немачки митраљези који“ су били позади Три Зуба, на коти 1050, оспу паклену ватру на њега.

Лево (западно) од 16. пешадијског пука био је прослављен 2. француски Зувски пук, који је имао да напада тог дана преко коте 1050 одржавајући везу са 16. пешад. пуком.

Први редови бомбашки 2. Зуавског пука кренуше се у моменту, кад је потпоручник Радовановић био обасут митраљеском ватром, због чега се и они ускомешаше, али потпоручних Радовановић приђе њима са бомбама у обема рукама и крену Французе, Немци осуше паклену ватру митраљеску, бацајући и бомбе.

У том окршају славно паде потпоручник Синиша Радовановић. РАТНИК, СВ. 1Х. 1922. 13