Ратник

НЕМАЧКО И ФРАНЦ. УТВРЂИВАЊЕ

39 нужника, везујући их саобраћајницама до ровова, и најзад израдом галеријских склоништа и казамата,

Детаљном студијом земљишта тежило се да се ово тако фортификацијски организује, каао би се и у будућим борбама изазвала што жилавија одбрана, и да се сваки непријатељски успех или одбије или у крајњем случају што пре локализује.

Према овоме нова дефанзивна организација треба да буде лавиринт ровова, који ће и најјаче непријатељске налете успети да задржи и локализује на тај начин, што ће непријатељ, "нашав се у средини ових ровова, бити моментално обасут са свих страна пакленом машинском ватром и дочекан јаким почесним контра-нападима.

Ето таква беше тежња у новим немачким организацијама овог ратног периода. — На помолу је т. 3, Хинденбургова линија; све ово довде је њен претеча.

“Но пре него што бисмо продужили даље о развитку немачког утврђивања, да видимо како су ово питање у ово време решавали Французи.

Напоменусмо раније, да су Французи у ово време своје утврђивање положаја базирали на отпорним центрима.

У овоме су нарочито карактеристични_ њихови радови почетком 1916 године,

Да видимо начин овог утврђивања, како бисмо могли донети што правилнији закључак о њему.

За отпорне центре на једном положају обично су биране важније топографске тачке, које нуде јаче тактичке користи и које и у топографском смислу чине скелет положаја.

При организовању положаја потребно је да. ове тачке буду толико међусобно удаљене, те да буде могуће са једне као и са друге узајамно фланкирање предтерена и то првенствено митраљеском ватром. Ако на оваквом удаљењу нема природне отпорне тачке, онда ће се она организовати.

Обично је посада једног отпорног центра један пешадијски батаљон; фронт његовог поседања је око 600 а и 300 „летара. Овај однос чпирине фронта од 600 према дубини

јасно илуструје идеју ешелонирања по дубини. Ова идеја је у току целога рата, и то како у тактичким и фортификацијским тако и у стратегијским комбинацијама играла главну улогу.

Уређењем отпорног центра са фронтом 600 метара стварају се по дубини положаја до 4 реда одбране. Први. р

је главна одбранбена линија, други потпора, трећи међуодбрана и четврти редви. У нрниеннн ен изодорав Св а линија има своју посаду-која брани своје. положаје