Ратник

40 РАТНИК

и_одговорна је за ове. Огпорним центрима командује командант дотичног батаљона.

Потребно је овде напоменути, да се главна одбрана отпорнога центра изражава на првој одбранбеној линији, што се показало као мана и што је доцније било узрок да се главна одбрана пренесе на позадње линије а прва остави само за осматрање.

Ова четири реда ровова везивана су саобраћајницама, у циљу да се и из позадине ка њима и од њих ка позадини може заклоњено комуницирати. Саобраћајнице су местимично биле удешаване за поседање стрелаца или и пушко-митраљесца. Али је било случајева оскудице у саобраћајницама.

Цео отпорни цецтар је опасиван препреком од бодљикаве жице, а поред тога свака линија и главнија саобраћајница имала је своју препреку. При постављању препреке тежило се да ова буде што боље и фланкирана са суседних центара и осматрана.

Главна мана оваког. утврђивања показала се у току борби, а нарочито на верденском делу фронта, у недовољној одбрани интервала. Ово је долазило отуда, што је интервал у опште слабо утврђиван, а његова се одбрана очекивала од унакрсне ватре и фланкирања фланкирних оруђа са суседних центара.

Али у времену извођења припреме напада противу овако организованог положаја, Немци су се трудили да благовремено пронађу фланкирна оруђа, и онда су их за време извођења напада или уништавали, или у крајњем случају изоловали од акције, створивши на тај начин слободан или у опште слабо брањен интервал изложен угрожавању делова јуришних таласа. Врло често овакви напади су успевали.

Друга, доста опасна, мана отпорних центара бејаше често поседање првог реда ровова и примање главне одбране на њему. Ово је мана због тога што и иначе при извођењу припреме напада бомбардовањем се највише руше истакнути објекти — а како је то у овом случају главна одбранбена линија, онда излази да њена посада осећа велике и губитке и потресе борбе још у извођењу припреме. Ово рђаво искуство Французи су јако осетили при нападу Немаца 1916. године на верденске утврђене положаје.

Огпорни центри су први пут приказани у потпуности у француским инструкцијама 1916. године. |

Но после скупог искуства пред Верденом француска вр-

ховна КомаЦДА „Дол аванааним.. потписом Петена издаде нове инструкције за утврђивања земљишта. 22, августа 1917. године,

Метан адиа

нарочито обраћаше пажњу да се што мање главна посада – изложи губитцима и потресима бомбардовања. Поред овога,