Ратник

НЕКРОЛОГ 139"

прве деценије 20. века, око неких скоро седам векова, ширио“ се полумесец на Балкану, и суђено је било да му се на Куманову зада последњи удар, после којега се, у вези са падом Једрена и губитком свих европских провинција, исламска поплава враћа тамо од куда је и дошла.

За српски народ битка на Куманову значи покајање Косова. Док је Косово значило пад старе српске државе, Куманово значи њен дефинитиван васкрс.

Из свега довде изложеног лако је оценити значај Кумановске битке, као што, исто тако, није тешко проценити и замашај онога, што би наступило да она није добивена, да је изгубљена. А што је Кумановска битка добивена, а није изгубљена, то није само какав срећан случај, већ то има свога првог и најистакнутијег разлога у моралној снази српске војске и онога њеног нараштаја, који ју је тада сачињавао, иу непосредном вођству њеном, које је умело сачувати присебност у једном страшном и одлучном моменту, који је пресудио судбину целога рата и одакле почиње нов лист и наше српске и укупне балканске историје.

Није никаква тајна, да је битка на Куманову, својим почетком, била изненађење за обе војске, и српску и турску. Док су Срби наступали на југ, да заузму стратегијске положаје тамо на Овчем Пољу, Турци су хитали да заузму важну раскрсницу друмова, код Куманова, да одатле имају отворен пут и ка Нишу лево, и ка Софији десно. Срећом, Срби су се нашли раније на потребном положају, и Турци, наншавши на предња одељења српске војске, били су у свом наступању заустављени, изненађени присуством ту српске војске.

И битка Кумановска тим самим је отпочела дана 10. октобра, од којег је, управо, дана зависило судбоносно решење: хоће ли Срби поћи Скопљу, или ће Турци Нишу и Софији.

Свака је страна појимала значај овога првог сусрета и значај дана и битке, која њиме отпочиње. Свака је страна унела у битку све, што је моралнога најбоље имала.

Али је битна разлика у моралу српске и у моралу турске војске. Јер док стари освајач без одушевљења гледа да спасе свој вековни плен, дотле српска војска наступа са одушевљењем, да врати стару славу и дедовину српску. Све оно, што се било кристалисало у психи српског народа и кроз традиције, и кроз гусле, и кроз школу и историју, кроз касарну и њену науку — све је то сад дошло до израза. Који је то: непријатељ, па макар то био и стари крвник. Турчин, који ће овоме силном напону моралних сила српске војске одолети!