Ратник
НЕКРОЛОГ 149 Тело покојног Велимировића било је у први мах укотано у општу гробницу код „Три Бреста“ на Сртевици, а затим је одавде извађен и пренет код цркве Кумановске где је сахрањен са осталим официрима изгинулим у Кумановској битци. Напослетку је пренет у Београд и 29-ог децембра 1912. тодине уз огромно учешће Београђана и његове неутешне породице свечано сахрањен.
Покојни мајор Војислав Велимировић, рођен је 17. јануара 1874. године у селу Сиколу, округ крајински, под самим Дели Јованом, из чувене породице Велимировића. Син је пок. уваженог поп Илије из Сикола, синовац покојног Пере Ве„лимировића бившег председника министарског савета и Јеврема Велимировића, ђенерала у пензији, а зет ђенералштабног пуковника Петра Ј. Марковића.
Био је миран, скроман, врло чврстог и непоколебљивог карактера. У друштву увек тих и повучен. Као официр врло угледан, одличан, пред којим је стајала сјајна каријера. Од својих старешина, другова, официра и војника необично је био цењен и вољен. 1903,—1904. године био је и ордонанс Њ. В. Краља Петра Великог који му је подарио и слику са својеручним потписом.
Мајора Велимировића неста за навек, али његова херојска смрт остаће светли пример у историји српске војске и 18-ог пешадијског пука.
На дан десетогодишњице славне Кумановске битке, која одлучи српско-турски рат, сетимо се сени погинулог мајора Воје Велимировића који први паде на рннева "ограшју Кумановском. Нека је слава првом палом јунаку Куманонском, који својом јуначком погибијом, равној Зеки Буљубаши на Засавици, створи увод у Кумановску битку. :
Крајина је добила и свога другога јунака. . Светла сени Хајдук Вељкова! Помакни се и направи места тваме земљаку храброме јунаку и родољубивом Србину — мајору Велимировићу. : 5 :
Слава му. # ПГ.М.
ИЗГИНУЛИ ОФИЦИРИ У У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ 1912. ГОД.
1) Пешадиски потпуковник Александар М. Глишић, ређен 26. августа 1873. год. у Чачку; погипуо 10. октобра 1912. год. у борби код Нагоричана, као командант 7. пешадискег пука „Краља Петра !.“.