Ратник

б РАТНИК

Бранећи рад ! армије од неоправданих напада објављених у „Колубарској битци“, по којима је Г армија компромитовала идеју Врховне команде, у првој својој студији, а међу узроцима који су изазвали одступање и оно мучно стање у редовима наше војске крајем октобра и првих петнаест дана месеца новембра 1914. године, ја сам истакао, да је у то време целокупна наша оперативна војска била распоређена у једној линији, да стратегијске резерве нисмо имали, да се због тога ниједан непријатељски почесни успех није могао да парира и најзад, да је продирање непријатеља на фронту ма које од наших армија имало за последицу повлачење целокупне наше војске и компромитовање идеје Врховне команде за предстојећи рад.

Писац „Истине о Колубарској битци“, кога је ово моје тврђење, изгледа, врло непријатно дирнуло, развио је тим поводом подугачку и нарочиту шеорију о страшегијским резервама и искористио прилику, да ми замери, како сам осуо паљбу само на стару Врховну команду, а да новој Врховној команди нисам приписивао у грех немање стратегијске резерве.

На све ово сматрам за потребно и довољно да изјавим оволико:

а) У прошлом рату, и код малих и код великих војсака, потреба за општом — стратегијском резервом осећала се редовно. Баш зато, што у рату господаре прилике, Врховна команда мора имати на своме расположењу средстава за маневровање. за парирање непријатељских почесних успеха, за спровођење своје идеје и изражавање утицаја на ток операција целокупне војске. Без такве опште резерве, која је час већа а час мања, састављена у једној прилици из читавих оперативних тела, а у другој из делова извучених из појединих дивизија, корпуса или армија, — Врховна команда губи из својих руку стварно управљање оперативном војском. Њено командовање и вођење своди се тада на додељивање одсека појединим армијама и на померање целокупног операцијског фронта у назад, чим би непријатељ на одсеку само једне армије успео, — а као што смо то већ имали прилике и на пракси видети у раду наше Врховне команде крајем октобра и првих 20 дана месеца новембра 1914. године.

Навод да смо ми имали стратегијску резерву у битци на Јадру, као и у извођењу Београдске операције, потврђује факат да и врло мале војске, ангажоване на несразмерно великим фронтовима, могу имати општу резерву, кад год то Врховна команда буде зажелела.

6) У мојој студији ја сам констатовао, да ми нисмо имали стратегијске резерве за време одступања пред Сувоборску