Ратник

МА А ј< ћ,

10 РАТНИК

отклонила, у ствари само једно неслагање војводе Мишића са Врховном командом у питању распореда снага. Мишић, одсудни противник кордонског распореда и поседања сваког метра фронта, заузимањем мањег отсека намеравао је, да јаче прикупи своју слабу армију и да издвоји армијску резерву, — а Врховна команда није то одобрила, већ фронт 1 армије проширила и из бојазни од уображене концентрације двају непријатељских корпуса према празном простору остављеном између 1 армије и Ужичке војске, наредила је јаче везивање са овом последњом.

Најзад, да завршим разматрање овог питања примедбом, да, по моме дубоком уверењу, сви они који су имали част и срећу да посматрају почившег војводу Мишића у вођењу армије, да слушају његово свакодневно телефонско споразумевање са суседним командантима и да својим очима гледају његову сталну бригу и напрегнутост за успешан рад не само своје, већи суседних армија, чега ради је често био принуђен да тражи чак и интервенцију Врховне команде, — морају са жаљењем застати пред тврђењем: да војвода Мишић није имао никакве шире концепције, да га се нису тицале ни суседне војске, ни целина битке, и да је само своју армију гледао! (Ово тврђење није случајна омашка несигурног пишчевог мерила, нити само нетачно и пристрасно његово мишљење, — то је управо један хотимичан, али врло несимпатичан атак на војводску способност и врлине великог мртвог војсковође Живојина Мишића.

У мојој студији: Прва армија и њен командант у Сувоборској битци, ја сам на одговарајућем месту навео у целини и онако како је на лицу места исте ноћи записан онај исторјиски значајан телефонски разговор између војводе Путника и ђенерала Мишића од 15. новембра пред поноћ, а по питању одлуке Мишића да своју армију повуче са линије Сувобор—Проструга— Рајац на положаје западно од Гор. Милановца. Међутим, писац „Истине о Колубарској битци“, који је преко овог истог тако важног момента у делању Мишића као команданта 1 армије 1914. године — у првој својој расправи — прешао савршено ћутке и избегао да ма и једном речју наговести, да је командант | армије са муком изборио одобрење Врховне команде за извлачење из додира са непријатељем и за одступање на положаје западно од Гор. Милановца, — у својој друго