Ратник

ПРВА АРМИЈА И ЊЕН КОМАНДАНТ 1

студији, прекрајајући аутентична факта, покушао је да и ово питање представи онако како је то њему потребно.

Он вели, да је тај телефонски дуел између Путника и Мишића, који се догодио 15. новембра од 9:35 до 11'50 часова пред поноћ, био „само обично и просто обавештење и измена мисли“) између војводе Путника, као начелника штаба Врховне команде и ђенерала Мишића, као команданта 1 армије о општој ситуацији код 1 армије“.... „а када је Мишић изложио Путнику рђаво морално стање код своје армије, које прети да узме шире размере и кад је због тога молио Путника за дозволу да армију што пре извуче из непосредног додира са непријатељем, онда је и сам Путник, с обзиром на ову кризу код 1 армије, морао дозволити Мишићу да се повуче у назад на нову одбранбену линију западно од Гор. Милановца“.

Да би пак читаоци могли видети, колико је писац успео у покушају да догађај, о коме је овде реч, престави као једну безначајну маленкост и колики је он љубитељ истине, принуђен сам и овде да се зауставим и укратко размотрим његове горње наводе.

Пре свега у телефонском разговору 15. новембра по вечери, ђенерал Мишић није молио војводу Путника за дозволу да своју армију извуче из додира са непријатељем и одступи на положаје западно од Гор. Милановца, како то писац наводи. Из ратног архива ! армије и моје прве студије види се, да је ђенерал Мишић 15. новембра од 8 до 9 часова по подне најпре издао командантима својих дивизија заповест (ОБр. 3189) за одступање на нову изабрану линију, — па је тек по том позвао на телефон војводу Путника, да га обавести о стању на фронту своје армије и предузетим мерама. Писац „Истине о Колубарској битци“ свакако врло добро зна, да обавештавање о наређеном одступању није исто што и молба за одобрење да се одступање предузме, па ипак у своме напису не чини ту разлику.

Одмах за овим ја се питам, да ли је једно обично обавештење телефонски разговор који траје јаче од пуна два часа (од 935 до 11'50 пред поноћ)2

Да ли је то проста измена мисли између Путника и Мишића, кад овај последњи, и ако је до јуче био дугогодишњи помоћник првога, и ако је са њим био увек у коректним релацијама, после дуге и исцрпне одбране своје одлуке и издатог наређења за одступање на положаје западно од Горњег Милановца, мора да ставља и свој положај на расположење и да тек овим гестом продире са својим мишљењем и за-

#) Курзив је мој.