Ратник

158 РАТНИК

ипак главно. Код њих је обрада ствар талента, дакле ума; код М. Ј. је то: ствар осећаја, дакле срца, као што бисмо рекли. Баците оваку душу у тешке или несрећне прилике, и меланхолија је ту. Чак и тамо где то писац није можда хтео (нпр. Драгић, Војничка идила).

У првом делу књиге, — Касарнске Приче, седам њих на броју — почиње са „Трубачем“ где значар у гласове своје свирке улива сву тугу своју, кад је сазнао за смрт свога малог јединца на дому. — „Драгић“ је опис једног шкарта, који у огорчењу изврши злочин: убије подофицира тиранина. Обе слике сетне. — „Чедно девојче“, поред мало натегнутог догађаја, има више пластичне обраде. — „Чаробница“ је весела слика из „фортификацијског“ живота. Војници и официри по"сматрају голу девојку како се купа ради врачања и за тренут забораве на дужност; мало неприродно представљено, и ако „догађај иначе носи на себи њкеке ознаке истинитости. — „У ноћи, кад се срца отварају, једина неуспела ствар збирке; рђава замисао и погрешно изведена. — „Свете душе“, управо само једна, —- дивна слика младића на издисају, који прашта свом случајном убици, украшена са свима цртама лепе истине. — „Војничка идила“ опис једне свакодневне сцене из касарнског живота: посета породице војникове, са дра„стичним свршетком.

Друти део, назван Испуњен Завет, садржи седам прича "из рата, као што су оних првих седам од пре рата. — Одмах прва „Огњено крштење“ је најзначајнија међу свима; то је у опште једна од најлепших приповедака своје врсте. Писац износи прву борбу своју (на Плавици). О њој ћемо проговорити доцније мало више. — „Ноћни препад“ је типска сцена ове "операцијске радње у белетристичком облику; лепо и тачно престављена. — „Мој посилни Богомир“ одаје нежне осећаје и у строгог старешине. Причање се ослања на подмукли ноћни напад Бугара, у којем Богомир погине поред свог командира у тренутку, кад је напојио тешко рањеног друга. — „Поднаредник Зарије“ је романтична цртица из живота једног старог граничара, озбиљна човека из народа, који се намерио на недостојну жену. И он погине при једном нападу на караулу. Ствар, поред свег труда обраде, не побуђује дубљег интереса, јер писац није пронашао нове психолошке црте или моменте у овом догађају обрађеном до досаде често у свима књижевностима. Поред свега тога она, имајући у себи пуном мером све индивидуалне олпике гауторове, ипак је лепа и врло пријатна за читање. (Са правим се уживањем чита одиста расна слика описивачког каректера „У боровој шуми“. Мирноћа дескрипције оживљена је описом борбе. (Реч „ујутно“