Ратник

14 РАТНИК

У разматрању Ш дела првог одељка моје студије писац „Истине о Колубарској битци“ био је кратак.. Пошто је на уводном месту изјавио, да је овај део „просто преписивање релација 1 армије, без икакве везе са питањем које се расправља“, и пошто је два три моја узгредна навода приказао читаоцима на свој начин, тако, да изгледа као да ја пишем саме бесмислице, извео је закључак: „да му нико неће замерити, што се неће дуже задржати на овом делу написа г. Милосављевића“. Међутим, као што ће се то већ одмах видети, баш овај је део најважнији по спорно питање: о иницијативи војводе Мишића у Сувоборској битци. Најважнији је, јер садржи у себи целокупан рад команданта |! армије Мишића у току 16. 17. 18. и 19. новембра, дакле непосредно пред почетак офанзиве, а од свег тамо наведеног историјског материјала нарочито су истакнути следећи аутентични преана

Да је 17. новембра по вечери командант | армије

Моћи рекао официрима свога ђенералштаба: „Ваљда ће нам ови културтрегери дати два до три дана времена, колико нам је за одмор и припрему потребно“. # 2. Да је 18. новембра по подне командант армије Мишић лично написао наредбу 0. Бр. 3267, којом својој армији саопштава рђаво стање на непријатељској страни, завршавајући је овим речима: „Овакво тешко и жалосно стање код непријатеља ваља сада искористити, нападати га свуда и на сваком месту, нигде му не дати ни мира ни станка, докле год га не уништимо и не истерамо из наше земље. Треба сада уложити сву своју снагу, храброст и пожртвовање, јер је настао згодан тренутак, да тучемо пи трупе, разбацане по нашој земљи“

3. Да је командант | армије ђенерал Мишић 18: новембра око 4 часа по подне, без икакве заповести или утицања од стране Врховне команде, донео одлуку да својом армијом отпочне напад 20. новембра: Од

'4 часа до 8 по подне истога дана Мишић је припремао ко'манданте својих дивизија за тај напад и тражио, од њих ми-

шљење о овој његовој одлуци. Ми

4. Да је командант [1 ' армије истога дана, 18. новембра од 8, до 10 часова по подне, без ичијег наређења израдио и отпустио припремну заповест за напад својом армијом: Пов. О. Бр. 3277, која је у мојој расправи у целини донесена, а која се завршава овим речима: „Док сутра