Ратник
|/
ПРВА АРМИЈА И ЊЕН КОМАНДАНТ 1
<>"
извршим јаче груповање снага према десном крилу, решио сам се да прекосутра рано предузмем напад целом армијом. У овоме смислу обадрите сву господу официре и војнике. Стрпљењу нашем ваљда треба једном да буде крај“.
л 5. Да 18. новембра није из Врховне команде ни једна је„дина реч, ни телефоном ни писмено, упућена армијама у циљу припремања за прелаз у офанзиву. Напротив, тога дана када је Мишић, осетивши погодан моменат, увелико припремао армију, а са својим непосредно потчињеним командантима претресао питање прелаза армијом у напад, — Врховна команда имајући сасвим другојачије утиске о стању на фронту наше војске, издаје наредбу О. Бр. 7462 (од 8 часова по подне) у којој се поред осталог вели: „Благородна осећања нису више у стању да код наших трупа поврате морал и вољу да бране своју земљу...... „Потребно је да се · предузму најсуровије мере“......
07 6. Деветнаестога новембра пред ручак, војвода Мишић у "— духу своје одлуке од 18. споразумева се најпре са командан-
том Ужичке војске о помагању левокрилне дивизије његове армије деловима из Ужичке војске, — а одмах по ручку пише дефинитивну заповест за напад својом армијом О. Бр. 3308, коју завршава речима: „С пуном вером и надом у Бога напред, јунаци“. Предавање исте заповести дивизијарима почиње у 5'10 часова по подне.
2/5 _ Т.У току израде ове заповести војвода Мишић два пута
· говори са Врховном командом (први пут са помоћником, а други пут са самим начелником штаба). Саопштење Мишићево, да ће сутрадан (20. новембра) прећи својом армијом у напад, примљено је од шефа штаба Врховне команде уз пријатно изненађење са одобравањем и обећањем, да ће и осталим армијама бити наређен прелаз у напад.
8. Најзед, истога дана око 8 часова по подне, када заповест команданта |! армије за почетак офанзиве беше већ целој првој армији саопштена, стигла је у штаб ! армије и обећана заповест Врховне команде О. Бр. 7510 (послана из Крагујеваца у 6 часова по подне), којом се напад на непријатеља наређује и осталим нашим армијама (сем Одбране Београда).
Ето, сви ови апсолутно аутентични и историјски значајни подаци, извађени из ратнога архива, наведени су у трећем делу 1 одељка моје студије, са закључком, да је избор момента и одлучивање за прелазу напад 20. новембра 1914. год. искључиво иницијатива војводе Мишића. Ова иницијатива, за сваког који цени материјалну истину, јасна