Ратник

____ ПРВА АРМИЈА И ЊЕН КОМАНДАНТ _ 25

није могао употребити, замени правцем: Ваљево—Дивци—Лазаревац, што је и усвојено. Ови примери, као и многи други, који се не наводе, веродостојни су доказ, да је командант 1 армије Мишић заиста помагао и Врховну команду, у интересу повољног исхода наше опште ствари, кад год је то било потребно, па сам стога на једном месту у својој студији то и констатовао, — али за писца „Истине о Колубарској битци“ и то је јерес, која је у толико више за жаљење што је проповеда ђенералштабни официр!.... У опште, сва наведена историјска документа и аутентични податци из делатности војводе Мишића у новембру 1914. године за њега су или „локалног, а не општег значаја“, или „јерес“, из простог разлога, што се њима очигледно утврђује, да овај вода Мишић као командант армије није био онакав, какав је по његовом мишљењу требао да буде. По његовом схватању и објашњењу командант армије у битци треба, као оно виолинист у оркестру, да чека само знак капелника, односно наређење Врховне команде, и да само и искључиво по њеном дириговању ради. Међутим, као што смо већ из наведних и стварних примера видели, Мишић је, као командант армије, много више личио на оног другог нарочито смелог и способног виолинисту, који није чекао само на команду и знак капелника, већ овоме чинио корисне предл оге или га чак и упозоравао на учињене грешке, којеу општем интересу треба исправити....

Из довде наведеног свакако се јасно види, да „Истина о Колубарској битци“ устаје противу истинитих и стварних података о односима команданта ! армије према Врховној команди и његовим суседима, противу података који су по хронолошком реду на одговарајућим местима моје студије аутентично забележени, а којима се на очигледан начин утврЂује величина Мишића као војсковође.

Ја сам указао на стварност (која у расправљању историјских питања треба свакако да има највећи значај) и све изнео онако како је било, а писац „Колубарске битке“ занима се са расправљањем питања о томе како би требало да буде, па излаже познату теорију, од које се на пракси редовно и знатно одступа! Ето отуда међу нама опречности која се не може премостити, а чију дубину најбоље оцртавају срдити изрази, којима је окићена „Истина о Колубарској битци“.

Закључак

Суштина спорног питања из наше новембарске офанзиве 1914. године своди се на двоје: