Ратник

+ ;

| 14 А

24 РАТНИК

ним закључцима. Међутим, да моје тврђење није никаква јерес видеће се из овог што следује:

У последњим нашим ратовима имао сам прилике лично и својим очима да видим, да не само поједини команданти одреда и дивизија, већ чак и по неки командант армије, — ако раде у духу заповести, односо директиве више команде — ни једну значајнију своју одлуку не приводе у дело пре него што своје решење за овакав или онакав рад не покрију одобрењем више команде. Код војводе Мишића такав се поступак никада није могао да ВИДИ, јер је чак и у најделикатнијим ситуацијама, при доношењу најзначајнијих и најсуптилнијих одлука, разуме се на основи директиве Врховне команде, — најпре издавао армији своју заповест, и тек је по том исту заповест слао и Врховној команди (у целини или у изводу телефоном) ради оријентације о томе шта је наредио. Он се дакле никада није обраћао претпостављеној инстанцији за одобрење, да армијом ово или оно предузме. То је факат, који се у свако доба може да утврди, а то је у исто време и чињеница, која нас убеђује, да је војвода Мишић био над нивоом обичних команданта и ђенерала. Ето за то сам ја то истакао и написао „да од Врховне команде никада није тражио одобрење својих пројеката“, — али за писца Колубарске битке то је јерес!

А сад хајдмо даље.

Свако ко је пажљиво прочитао моју студију „Прва армија и њен командант у Сувоборској битци“, из наведених аутентичних докумената могао се уверити, да је војвода Мишић у операцијама месеца новембра 1914. године био више него на висини своје дужности команданта армије, и да је у много прилика, у интересу наше опште ствари, помогао не само своје“ суседе већ и саму Врховну команду. Уочив повољан моменат за прелаз у напад 18. новембра, он предузима мере, али уз то 19. новембра моли Врховну команду да напад нареди и осталим нашим армијама. Трећег дана

=7> битке, дакле 22. новембра, у жељи да се сјајни успех његове

армије прошири у општи успех, дејством остале наше војске која је и поред издате заповести за општи напад стајала још у месту, војвода Мишић обавештавајући Врховну команду о избијању | армије на вододелничке положаје Простругу—Рајац, моли за потребно наређење осталим армијама. Шестога дана гоњења, 28. новембра у 9'/% часова по подне, Мишић моли Путника, да корегује своје наређење ОБр. 8000 (о упућивању једне дивизије команданту Ш армије) и да

|» правац Караула—Уб—Бргуле за одлазак ове дивизије, који беше

„погрешно изабран, јер се без великих тешкоћа и опасности