Ратник

34 | РАТНИК

у нашој војсци, јер најдубље задире у моралну страну њеног живота, и као таква она мора потпунце, и више него и један други пропис, бити прилагођена нашој новој војсци, духу њеном и приликама у њој.

(Садања Уредба о војној дисциплини, издана још 3. марта 1896. год, и по самом датуму постања, а нарочито још и после каснијих, недовољно срећних, измена својих не одговара више тим основним обзирима, и зато се мора што пре приступити изради нове. Томе важном и хитном послу треба посветити сву потребну пажњу и студију, употребити за његово извођење најкомпетентније људе, најбоље познаваоце унутарњег живота војске и војне педагоге, и чути, проценити и искористити мишљење свакога иоле позванијега.

У том циљу рад сам да и ја у овом чланку пружим неколике своје погледе и напомене о томе, шта би, као најглавније, требало имати у виду при томе важноме послу.

].

Претходно једну напомену у опште.

Моје је мишљење, да нова Уредба о војној дисциплини никако не треба у својим одредбама да обухвати и сувоземну и поморску војску. И ако су та два облика наше оружане силе само делови једне исте целине и истим начином служе истоме циљу сваки на свом пољу дејства, те су као такви и у погледу највише управе, командовања и администрације. сједињени у једном заједничком министарству, ипак су они међу собом строго одељени како природом своје службе и функције, тако и својим животом и развојем у опште. Свака од тих двеју војсака живи својим посебним животом који има и својих посебних потргба и изискује и посебне услове за развитак, спрему и рал. Живот и служба на ратним бродовима, на мору, често далеко од државне територије па и од копна у опште, где су старешине према потчињенима остављени сами себи, потребују нарочиту дисциплину, нарочите дисци плинске односе и нарочита средства и методе за одржавање реда и дисциплине у команди и људства у послушности и руци. Та сред:тва и методе морају бити у многоме различни, знатно јачи и строжи, него што су потребни за сувоземну војску. Свако нарушење дисциплине у морнарици може да одведе много тежим и штетнијим последицама него у сувоземној војсци којој је сав државни апарат ближи, те је и ред и старешинс«и ауторитет, непосредно наслоњен на ауторитет и силу целе државе, самим тим и моћнији и јаче заштићен. За то и прописи о војној дисциплини за поморску војску морају одговарати приликама и односима у њој и потребама њеног