Ратник

Оз о

РЕФОРМА ДИСЦИПЛИНСКОГ КАЖЊАВАЊА

живота, и уређења те и бити издвојени у нарочиту уредбу специјално за тај део оружане силе.

После ове напомене прелазим на главну ствар, у чијем ћу излагању имати пред очима само сувоземну војску и говорити само о њеној Уредби о војној дисциплини, остављајући питања из војне дисциплине за поморску војску стручним познаваоцима ове.

П

Главну реформу при ревизији Уредбе о војној дисциплини треба извести у систему дисциплинских казна, које и чине суштину те Уредбе. Тај се систем, за чисто војна лица, до сада разликовао према категоријама од које се та лица деле према закону о устројству војске с обзиром на положај и чинове које имају у војничкој хијерархији, и обухватао је ове врсте казна: а) за официре, сем оних казна које изриче војни дисциплински суд (удаљење од службе и губитак чина): моралне казне (усмени. и писмени укор), ограничење слободе (притвор), лишење слободе (затвор) и смањивање ранга (губитак ранга), које изричу и примењују претпостављене старешине; — 6) за ниже чинове (подофицире и капларе): моралну казну (укор), ограничење слободе (притвор), лишење слободе (затвор), и лишење чина; — и в) за редове: лишење слободе (притвор и затвор), телесну казну (сгроги затвор са везивањем), и поправне мере (прекоредна и прековремена служба, обука и радови). За војно-грађанска лица, пак, постоје, поред тих казна прописаних за чисто војна лица, још и новчане казне (одузимање плате и новчана казна у ужем смислу).

Све ове врсте казна нису у подједнакој мери добре и корисне с обзиром на циљ коме имају да служе; чак шта више има их и таквих које су у том погледу, по природи својој, начину извршења и дејству, само штетне. Оне се, дакле, морају поднрћи ревизији, па оне од њих које су корисне, или бар корисније но што су штетне, задржати или реформисати, а оне које су само штетне, или су штетније но што су корисне, или сасвим укинути или их новима заменити.

Казна је у опште једно нужно зло, а нарочито је то казна дисциплинска чија је употреба и примена остављена у гланноме личном нахођењу, па дакле и вољи, појединца, надлежног старешине. (С погледом на људску природу како онога који је изриче и извршује, тако и онога који је трпи, дисциплинска казна, психолошки, представља један нож са дке оштрице, којим треба врле, врло опрезно руковати те да би оп секао само оном страном, онуда и онако, којом, куда и како се жели.

Дисциплинске казне, по самој својој намени и улози, мо-

зе