Ратник

РАТНИК

|(3) плинске казне, јер дисциплинске кривице нити су нити могу бити тако тешке кривице да би било потребно, и требало допустити, да њихови учивиоци и свој стечени старешински ранг губе у име казне, нити би, пак, таку важну ствар, као што је губитак ранга, било мудро остављати дискреционој власти једнога чсвека, јер нису искључене погрешке, које се, једном учињене, не дају поправити нити њихове штетне последице отклонити или загладити.

Најзад, таква врста дисциплинске казне, апсолутно је и непотребна, јер, кад министар војни има неограничено право да за сваки тежи дисциплински суд, услед чије сваке осуде официр, ако не изгуби и сам чин увек губи ранг за онолико време коликим је удаљењем од службе кажњен, онда на што ће министру право да и сам одузима ранг у име казне2

Сви ти разлози свакако су морали руководити старешине, који су за протеклих шест и по година заузимали положаје на којима су према Уредби о војној дисциплини имали право изрицања те врсте казне, а то су Врховни командант одн. начелник штаба Врховне команде и министар војни, да ту ново-заведену врсту казне сматрају као непотребну и неумесну, кад је ни један од њих, па чак ни онај који ју је и унео у пропис, ни један једини пут није употребио, јер се иначе тај факт другојаче не може објаснити.

Казну губитка ранга за официре, дакле, треба, као и казну строгог затвора са везивањем за редове, избацити из прописа, не тражећи ни њој никакве замене.

3..У нашем „систему дисциплинских казна постоји за све категорије војних лица, као најважнија и најчешћа у уготреби, врста казне, казна затвора. Мада је то једна од најстаријих и опште усвојених врста казна, и важи као врло ефикасна, ја сам одсудно противан њеној примени на официре и подофицире, и мишљења сам да је за те две категорије војних лица треба укинути и потражити јој замену у којој погоднијој и ефикаснијој врсти казне, јер за дисциплинске иступе код тих војних лица:

а) нема довољно оправдања у неопходности на којој би се оснивала њена примена, јер нити је довољно ефикасна и корисна по дисциплину, нити је без могуће замене другом бољом и ефикаснијом врстом казне;

6) не слаже се никако са положајем, позивом и улогом старешине у војсци;

в) дејствује убитачно на душу, дух и морал кажњеног официра и подофицира; |

г) штетна је, такође, и по саму службу у војсци и њене интересе; и,