Ратник

(|

~

РАТНИК

нистра војног, које ће се дисциплинске казне официра и како саопштавати официрском кору, а осталим претпостављенима стављено је у дужност да сваку официру изречену казну својом наредбом саопштавају официрима свога подручја. Том одредбом о објављивању официрских казна ишло се на то, да се, предочавањем кривице и казне кажњеног официра осталим официрима, на ове примером утиче да не падају у подобне погрешке. Међутим, у ствари се од тога има сувише незнатна корист, јер је врло мален број оних које ће саопштавање туђих кривица и релативно лаких казна спречити да греше, а да би та иначе рђава и штетна пракса могла имати оправдања. Напротив, то објављивање офипирских казна путем нарелаба има две битне махне: прво, оно вређа човечанско и официрско достојанство кажњенога, јер га погађа у осећаје поноса, угледа и уважења, те му причињава један сувишан бол који се не би смео да наноси официру ни кад је кажњен, с обзиром на његов положај и позив; и друго, оно се као такво неједнако осећа и подноси, није, дакле, за све равномерна мера, па дакле ни правична, јер докле је једни сасвим мало, или нимало, осећају, дотле је други осећају као тешку увреду. Најзад, у колико то објављивање није редовно и обавезно, оно је и произвољно чим се не примењује у свима случајевима и према свакоме кажњеном официру без разлике, а то је такође једна незгодна страна те праксе.

Лако је увидети, да те махне објављивања официрских казна потем наредаба могу бити у војсци више од штете но од користи која је, ако је и има, по претпоставци да ће примерно утицати на остале официре, у сваком случају минимална, и за то би свако такво објављивање редовних, дакле лакших, дисциплинских казна требало укинути, управо забранити, а задржати га само за казне које изричу војни судови — редовни и дисциплински.

М.

Најзад, и прописи о жалбама против дисциплинских казна изискују, по мом мишљењу, једну врло важну измену.

Због саме природе дисциплинских казна и циља коме оне имају да служе, у садањој Уредби постављено је опште правило да жалбе против дисциплинске казне може бити само после њеног извршења над кажњеним а никако раније. Сасвим је логично, да дисциплинска казна, чији сав значај и најважнија одлика, од које првенствено зависи и њено дејство и корисност, леже у њеној брзој примени, у брзом изрицању и извршењу, не сме у тој примени бити ничим ометена, па ни жалбом кажњенога, јер би тиме и главни њен утицај био осујећен и циљ пропуштен. Због тога се, изузетно од општег