Ратник

РЕФОРМА ДИСЦИПЛИНСКОГ КАЖЊАВАЊА 53

принципа да право на жалбу претходи извршењу казне и да употреба тога права задржава казну од извршења, не може ни допустити дисциплински кажњеноме да се жали против жазне пре но ште је издржи.

Али, ако је то несумњиво оправдано док су у питању оне дисциплинске казне које се по својој пролазној природи могу и, у интересу реда и дисциплине, морају брзо, дакле без одлагања, да извршују над кажњеним, као што су нпр. казне укора, притвора и затвора, то се већ не може са довољно разлога рећи и за оне дисциплинске казне «оје или по природи својој и начину извршења не могу одмах бити извршене, као што је нпр. случај са казном одузимања плате иу опште новчаном казном, или су, пак, такве да кажњенога дефинитивно лишавају извеснога права, као што је нпр. казна

„лишења чина за подофицире и капларе, те, и ако би саме

по себи могле бити брзо извршене, то није ни у колико потребно нити би томе, из обзира целисходности ваљало приступати пре него би таква казна, поводом жалбе кажњенога, добила потврду одн. одобрење надлежног вишег старешине, дакле извршну силу.

За те врсте дисциплинских казна држим да би умесније било изузетно допустити кажњенима употребу права жалбе пре извршења казне, јер би у противном случају било знатне штете од евентуалног накнадног поништавања изречене и већ извршене које од тих казна од стране вишег претпостављеног по жалби кажњенога, пошто би у таквом случају било више него незгодно већ лишеног чина и отпуштеног из војске подофицира враћати натраг у војску и враћати му без потребе и неумесно већ одузети му чин, као што би и у рачунској

„администрацији било;збрке ако би се извршене казне одузимања

плате или новчане казне морале, услед поништаја по жалби кажњенога, враћати кажњенима и брисати из рачунских књига.

"То су главне начелне измене које би, по мом Мишљењу, требало учинити у садањој Уредби о војној дисциплини, те да она у примени одговара интересима војске и буде од користи по дисциплину. Те су измене, по својој важности, не само потребне него и хитне природе, управо неодложне, јер би имале да отклоне све оне незгодне стране садање Уредбе на које се вапред указало, те им треба и приступити што пре.

Остале измене, које би се имале још учинити, ситније су и мањег значаја, и више су гехничке природе, ствар систе– матизирања, редиговања и стилизације.

Љуб. А. Дабин,

судски пуковник.