Ратник
НОВОСТИ и БЕЛЕШКЕ 105
|. Из ратног искуства
Борба на Петраљици. Смрт поручника Богдана Хајнца и Бране Јовановића. (Из комитског живота — 1905. године). — После борбе са бугарском комитском четом на Ветерници, повуче се Њорђе Скопљанче са својом четом у планину, Дошавши у близину села Петраљице, он раздели чету на два дела и један део под командом ппоручника Бране упути у један засеок а други са поручником Богданом у други. Он се придружи овом другом делу.
Преко ноћи дође му весник, да одмах иде у оближње село ради решавања неког спора измећу сељака. Он замоли Богдана да он иде тамо, али му Богдан одговори, да је много уморан и да зато не може да иде. Тада се Ђорђе крене сам.
Богдан је са људима преноћио ту па је требао и сутра да предани. Зато је рано изјутра поставио стражара више куће у којој је био, да пази да их не би потера изненадила. Четници су седели у кући, јер се дању није смело излазити напоље осим прерушен, причали своје снове у тој ноћи и, тумачећи их, долазили су до убеђења да се данас морају потући са Турцима. Усред најживљег разговора чују пуцањ пушке свога стражара, а одмах затим више пуцњева, које по звуку познаду да су од турских пушака, те излете у највећој журби из куће на поље.
Како су пуцњи почели да се удаљавају од првог места те они не губећи ни тренутка похитају да се удаље на супротну страну.
Шта је било и од куда ови пуцњи 2
Њихов стражар сакривши се у једној пшеници, сву је пажњу био обратио на поље испред себе а ништа на брда иза себе. Међутим потера, која је за њима јурила већ неколико дана, наиђе баш отуда са брега и још опази овог стражара а да он њих не примети. Одмах почну да му се прикрадају и да га опкољавају, да би га живог ухватили, но и овај њих најзад опази, али већ веома доцкан, да би могао отрчати у чету да јави. Зато опали један метак на њих (Турке) да би својима дао сигнал о опасности, и нагне да бежи. Турци онда отворе ватру на њега и појуре за њим.
Богдан једном јаругом сретно умакне са својим људима од тога места, али баш кад је мислио да је измакао опасности зачује плотунску паљбу пред собом, те слети са својим друговима у другу јаругу и њоме се уклони одатле. Но кад је излазио из те јаруге и хтео да се попне на један брежуљак, зачује пуцњаву и одатле. Били су сви преморени од трчања,