Ратник

106 РАТНИК те како се ту задесила једна баба, то се Богдан обрати њој са речима:

— Иди, молим те, мало напред, те види ко то пуца отуда2 Јесу ли Турци или наши,

Баба му одговори да нису Турци него наши, који су сад овуда прошли и да им војвода има цвет на капи. По томе он просуди, да су заиста наши тамо, јер је Брана носио официрски калпак и на њему кокарду, која је због своје величине баби изгледала као цвег. Радосни због тога одмах похитају горе. Кад су пришли близу, Богдан повиче:

— Брано!

Онај му се одзове, позивајући га такође по имену, али Богдан не сачекавши његов одговор, био је понова повикао: Брано ! и тако су, довикујући се, онај: Богдане, овај: Брано, Богданови четници изашли горе и наишли на тај други вод. Том сусрету обрадују се силно и једни и други. Наредник Радош Васиљевић лупи капу о земљу и повиче одушевљено:

— Где сте, браћо, да гинемо заједно!

Овај их је састанак све толико обрадовао и охрабрио, баш као да су постали много пута јачи него што су били до тада. Одмах почну да се распитују, шта је код кога било до сада. Богдан исприча шта је било код њега, а Брана, да му је вод на пуцањ Богдановог стражара истрчао напоље, па видевши да онај бежи испред Турака, отпочео пуцати на њих. На тај начин спасе стражара, али навуче на себе Турке, те се ови крену на њега и он одступајући дође до овога брега, стално мислећи шта ли је било са овим другим водом. Много се бојао да он одступајући не наиђе на ову потеру. Зато је највише и пуцао да би Турке привукао к себи и дао Богдану знак где се налази, иначе би са својим људима лако умакао у Ђерманске шуме.

Када су се објаснили, размотрили су околину и приметили прво, да су се Турци почели појављивати баш са оне стране где су требали одступити, те је даље одступање било скопчано са великим опасностима, ако чак није било и немогуће. Зато Брана предложи, а то одмах сви прихватише, да се даље и не одступа, него да се овде прими борба, па кад падне мрак, онда да се под заштитом његовом пробију и умакну.

Брана је био човек, који се ничега на свету није бојао а уз то страховито пргав, и кад би се наљутио, био је у стању да учини и непромишљеност. Богдан је био такође ретке храбрости а уз то детињски :х=љан догађаја и насве би пристао само да их има што више и разноврснијих. Ђорђа није било међу њима да им укаже на сву опасност од таквог по-