Ратник

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 107

ступка; четници, и ако је међу њима било људи који су могли дати савет за бољи поступак, нису то учинили из страха да се то не разуме као плашња, те су на тај предлог пристали једнодушно. 7

Место. на коме су се зауставили, било је ретко удобно за борбу. И то је много утицало да се донесе одлука онако брзо, да се ова овде прими. Био је то брежуљак малог пространства, без и једног другог у близини који би га надвишавао. На њему су биле две куће од камена, око којих је била камена прилично висока ограда, као наручена за поседање. Посести ограду и удесити куће за одбрану, изгледало је свима да ће толико осигурати опстанак, да се нису имали ничега бојати.

Кад је одељење турске војске, које је јурило Богдановог стражара, наишло на добро одстојање од овог положаја, дочекају га она тако да се оно у нереду повуче назад до оближње јаруге, оставивши приличан број мртвих и рањених на падинама. Но тада се у малим размацима времена појаве Турци са друге, па са треће и најзад и четврте стране. Сад су били опкољени, па и да су хтели више нису могли одавде одступити. Да нису били и сувише заузети борбом, овај би их положај бацио у најцрње слутње а овако чак један примети, како је добро што су остали на овом положају, јер иначе, како су Турци наилазили са свих страна, могли су их негде задесити тако да Турци буду на висини а они у некој јарузи, па да изгину у лудо. И сви нађоше да је то заиста ретка срећа.

Још није било ни подне кад су отпочели веома озбиљну борбу. Опколивши их са свију страна, Турци су отворили јаку ватру на њих. Морали су се распоредити по целој дужини ограде да би могли и пазити на све стране и одговарати на ватру. Било их је свега 20, јер је Скопљанче синоћ са собом одвео једног четника, те је зато распоред био веома редак. Но како су сви добро умели и да се користе заклоном и да туку из пушака, то им овај редак распоред за дуго није ништа сметао. Турци су остали на великој даљини, те четници нешто због тога а нешто што су они били добро заклоњени, нису имали никаквих губитака. Тек око подне мали четник Трајко, који је скоро дошао у чету, побегавши из једне бугарске чете, а који је био изашао доста далеко испред ограде и зашао иза једне стене, диже се отуда и потрчав ка огради, закука:

— Јао, удари ме!

Кад је стигао на неколико корака до ограде, он као да се саплете, баци пушку и паде на земљу, са које више не