Ратник

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 109

ната. — Ова граната пребаци четнике, погоди у одељење турској које је било у једној јарузи. Мора да је начинила велику штету тамо, јер се отуда одмах зачу огромна дрека и кукњава а одмах затим засвирају многобројне трубе, те топови одмах обуставе дејство. Но први метак после тога погоди по сред дворишта, у коме су били четници.

Да граната иде познаши су четници по већ познатом звуку. Али овога пута овај звук као да се изненада прекиде. Усред дворишта раствори се земља сину муњевити пламен и тресну страховит пуцањ, а после, као да је неко развукаохармонику, притиснувши на све дирке, зачу се језовито свирање комада кроз ваздух.

Од ове гранате погибе само граничар Симић, али морално дејство на четнике било је страховито. Сви се просто следише на својим местима и дејство на Турке моментално: престаде. Турци осетише то и кретоше понова на јуриш. Да није Брана, кога је ово више огорчило него уплашило, подвикнуо: „Шта сте се смрзлирг Зар не видите да ће Турци да нам дођу већ у двориште»“ нико се не би сетио да отвори ватру и они би тада сви пролали. Овако их ово освести, те отворе ватру, а кад Турци дођу близу, баце још од заосталих. бомби те тако и овога пута одбију Турке.

Сада Турци нису били далеко, највише до 100 метара, те настане огорчена борба. Четници добро заклоњени иза камене ограде, погађали су на овом блиском одстојању сваким метком, али Турци са својим огромним бројем засипали су их формално градом од кургшума, да се нико није могао: померити са свога места а да не погине. Где се ко затекао ту је и остао. Сви су четници били на огради, изузев поднаредника Илића и Петра, сина поп Ташковог, који су били у једној кући и одатле дејствовали. Но и поред ове ватре, ову двојицу у кући посети једанпут наредник Радош Васиљевић, доневши им гибаницу, коју је једна баба сад за време борбе била умесила и испекла.

— Сад бабе нигде нема, казао им је тада. Баш ми је чудо где је могла да се склони.

Други пут кад је дошао, донео им је једну тестију са водом.

— Сигурно сте жедни, рекао је. А требаће вам да и: тушке разладите с времена на време. Страшно се и брзо. угреју.

— Како се сетиш свега тога, по Богу, упитао је запре-– пашћен Радивоје.

Онај се насмејао и одговорио: