Ратник

114 РАТНИК паст. Кад су Турци нагрнули за четницима на врата оне друге куће и начинили тамо велику гомилу, три пута је пунио своју пушку (са по пет метака) и све је испалио у ту гомилу. Није имао потребе да нишани пошто даљина није била велика, те је требало само опружити пушку у том правцу.

Тукући из куће, наједанпут зачује неку силну тутњаву. Скрене пажњу на то и Петру, и овај потврди да се заиста чује. Одмах су помислили и један и други, да је то пољска артиљерија, коју су Турци вукли из Егри Паланке, но мало доцније спазили су да гори она друга кућа, те су сад били начисто са оном тутњавом.

Из оне куће је изишао у једном моменту наредник Радош. · Разгледао је свуда унаоколо, па се вратио натраг у кућу. Мало доцније изашао је понова, али овога пута био је сав крвав по лицу. Брисао је крв лагано са лица и опет пажљиво разгледао наоколо. Кад се вратио натраг отуда се зачуло прштање метака. Радивоје је био начисто, да је са онима тамо било свршено. Но баш тада из оне куће, из оног пламена, изиђе Брана.

Био је сав црн у лицу, на њему се одело пушило и на многим местима још и светлело, сагоревајући. Он је држао пушку на готовс и ишао лаганим кораком преко чистине између ових двеју кућа. Њему у сусрет крете се један турски официр са два војника са стране. Кад му се приближио на 15—20 корака, он му повиче:

— Теслим сен бре, официр.'

По калпаку и кокарди, који је Брана носио, закључио је да је ово официр. Брана један тренутак ћуташе, баш као да је премишљао, шта ће рећи, па му одговори гласом, који је дрхтао од најсилнијег огорчења:

— Опколио си ме и запалио да изгорим као курва, па сад још тражиш да ти се предам! Ево ти предаје!

Ту подигне пушку на нишан и одмах опали, Турски официр истог момента падне ничице, али у тај мах опале и она два турска војника, који су били поред овога официра. Брана окрене главу ка Радивоју који је стајао на вратима своје куће, као да је хтео нешто да му каже, па се заљуља и падне на леђа. Калпак му спадне с леђаи откотрља се мало низ брег, а он остане на месту, не мрднувши ничим.

Радивоју се смрче пред очима. Да ли је то било од гнева или од суза, то није знао. Но кад он виде да она два војника притрчаше Брани, сигурно да га опљачкају, он се брзо прибере и убије обојицу.

" Предај се, официру!