Ратник
НОВОСТИ и БЕЛЕШКЕ по
Сад, кад је видео да је сам, и да му нема спаса, реши «се да живот прода што скупље. Стаде добро мотрити сад кроз врата, сад кроз прозор или мазгалу, па чим би кога спазио гађао је са толико пажње, као да му је од тога зависио и сам опстанак.
Један аскер прође тако близу куће, да Радивоје реши да га гађа у само слепо око. Нанишани па опали. Овај паде, те он помисли, да га је заиста погодио у слепо око. Но мало за тим онај се подиже на колена и машући рукама ка мазгали на којој стајаше Радивоје, хтео је нешто да му каже. То му није полазило за руком, јер му је куршум размрскао доњу вилицу и она је висила у комадима. Призор је био грозан, али и тако жалостан, да Радивоје, који је био дигао пушку да га понова гађа, одустаде од тога и, да га не би више гледао, уклони се са мазгале и оде да гледа кроз врата. "Тамо убрзо спази једног крупног, јако црномањастог аскера, који се кретао тромо, као разглављен и безбрижно као да му не прети никаква опасност. Опали на њега један метак и онај паде одједном као какав пун џак.
Један турски трубач који је право испред кућних врата непрестано свирао, досади му, па обрати сву пажњу не би ли га где спазио. У том разгледању осети да њега шину куршум. Уклони се дубље у кућу и стане да посматра, ко га то гађа и одакле. Убрзо опази како се позади једног дрвета поче да помаља глава једног турског жандарма. Глава "се све више помаља, а после и остало тело, да је напослетку онај изашао до пола ван заклона дрвета. Гледао је пажљиво у кућу јер више није видео Радивоја, пошто се овај био склонио. Био је у лицу црвен као фес. Преко груди су му били прекрштени реденици поручника Богдана.
Радивоје успламте кад виде ово и брзо приђе к мазгали, кроз коју се видео овај жандарм. Но мазгалу је Петар, Бог ће га знати зашто, толико и тако проширио, да је отвор допирао до самога пода. Да би се кроз њу гледало, а да се буде заклоњено, морало се прибијати у ћошак са леве стране, што је за гађање било веома неудобно. Радивоје је осећао да ће промашити; јер му је пушка била накренута и то јако у десну «страну. Ипак опали.
Као што је и предвиђао, промашио је, али куршум мора да је прошио врло близу онога, јер се он одмах трже и заклони иза дрвета. Радивоје се тада мало уклони у страну чи почне добро да пази тамо. Мало после онај почне понова да се пажљиво помаља и кад га Радивоје остави га миру, он се опет појави до пола. Сад се Радивоје прибије јакоу
, 8: