Ратник
116 ' РАТНИК
ћошак, да му пушка више није била искренута као мало пре и нанишани онога у груди, баш где су му се укрштали реденици. Кад опали, онај, како се био сав нагао у страну, падне сав ван дрвета. Покуша једном да се дигне, али не успе, већ понова падне на земљу и тако остане.
У том му приђе Петар и јави, како је чуо кроза зид, на коме нису имали никаквог отвора, где су се Турци били сакупил · у већој маси, како се ови договарају, да их живе похватају.
— Причекаћемо да падне ноћ, причао је он да су Турци говорили, па ћемо онда јурнути унутра и обојицу живе похватати. — Је л то кажу» упита Радивоје.
— То, одговори му Петар.
Радивоје науми, да Турке растера одатле, те да, ако буду хтели да учине то што су наумили, да морају да се крену издаље и да не буду заклоњени. Хтео је у први мах да пробије отвор у томе зиду, али му падне на памет, да би се тим отвором могли и Турци користити против њега, пошто су већ били код самог зида. Одустане од тога и одмах намисли, да баци бомбу међу њих. Али како Кроз кров немогуће, јер није било отвора, а да прави сад нарочити, није могао, јер би га приметили. Намисли да изађе из куће, па да је баци, но прво се реши да разгледа, где су Турци и како: су се сместили,
Изађе полако на врата и пузећи поред зида успе да неопажен доспе до угла, одакле је почињао зид, иза кога су били Турци. Кад је погледао тамо, он се запрепастио спазивши колико их је било много. Било их је преко стотина, па збијени на оном малом простору, давали су утисак гомиле црви, на шта Радивоје одмах и помисли, те му се згади,. баш као да је то и видео,
Врати се назад, упали бомбу и пожури, сад већ не кријући се, да је баца од онога угла.
Но, мада је изгледало, да га малопре није нико опазио,. Турци су га видели, и кад се сад појави с бомбом, дочекао га је један с пушком на готовс. Кад је он већ хтео бацити бомбу, онај турски војник спусти пушку да је опали на њега.. Али је растојање између њих било краће од пушке и уста цеви пређу преко Радивоја, докле му сама цев падне на главу и добро га тресне. Војник, у који мах удари Радивоја по глави, он у тај мах и опали, те нешто од треска пушчаног а нешто од удара Радивоје у мало не падне на земљу. Како му је бомба горела у руци, то би му, да је пао, била сигурна смрт. Но он успе да се одржи на ногама, хитне.