Ратник

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 117

бомбу међу Турке и повуче се назад. М тек што се заклони иза ћошка а бомба експлодира.

Настаде једна писка и кукњава да је страшно било слушати, И да су се сетили да тада излете из куће он и Петгр, спасли би се сигурно обојица. Врло вероватно да их Турци не би видели. Они то не учине него се још од оне кукњаве тако збуне, да нису знали шта да раде и да су Турци тада јурнули у кућу, похватали би их а да метка не би опалили. Кукњава се мало по мало стиша..........

За тим Турци отворише страшну пушчану паљбу, тукући кроз све отворе на кући, да је у њеној унутрашњости прштало од куршума и одбивеног камења као град. Ова двојица једва су налазили места да се заклоне. Испред кућњег прага ископају куршуми у трен ока читав ров. Најзад почну куршуми да улазе и кроз кров, а мало затим зачује се она тутњава, за коју су онда, кад је горела суседна кућа, мислили да долази артиљерија. Сад су знали да нешто гори, а нису знали шта.

— Шта ли су сад упалили, упита Радивоје Петра»

Овај само смаче раменима, гледајући зачуђено око себе но кад случајно у једном тренутку погледа у таван и тамо опази да се овде онде појављују црвени кругови, он узвикну изненађен:

— Гле, а шта је оно!

Радивоје погледа горе и разумеде одмах шта је.

— И нас су упалили, рече.

Убрзо почне одозго да пада жар, а како је у кући било много одела па и један разбој са пређом, то се ово одмах упали и почне горети и јако димити. Ова двојица, заклањајући се од турских куршума а бегајући од пламена и дима у кући, доспеше најзад до самих врата. Ту полегнувши по земљи, чекаху не знајући ништа. Одједном Петар повиче:

— Шта ти је тор — и почне Радивоја ударати руком по леђима. |

Радивоју се било упалило одело на леђима од жара, који је падао са крова већ и код њих, а Петар је рукама погасио. Мало после повиче опет Петар:

— Побратиме, побратиме, види шта ми је то на леђима. Пече ме нешто.

Радивоје погледа и опази да сад овоме гори одело, те га ударајући рукама погаси.

— Слушај, најзад проговори Радивоје. Овде се више не може да остане, зато, хајде да истрчимо напоље. Нека погинемо од пушака да не горимо овде живи.

— Хајде, пристане одмах Петар.