Ратник

:5 | ИЗИИВРНРНИНИИ. МА НЕ

— Хоћеш ли ти први да истрчиш или јаг

— Хајде ти!

Радивоје тада, онако лежећи, намести мало боље реденике, узме револвер у десну руку, да би се могао убити ако би га Турци опколили па би хтели да га жива ухвате. Пушку узме у леву руку, па хитро скочивши на ноге прескочи праг и јурне да бега низ брдо. -

Веровао је да ће погинути још пред вратима, али претрча приличан простор од куће а ништа му се не деси.

Диже се једна страховита граја и Турци, док су једни трчали ка њему други су га гађали из пушака. Тукли су га са свију страна и то тако страховито да су куршуми падали око њега као град. Лоза једног винограда, кроз који протрча, би у трен ока посечена, баш као да је неко косом мануо.

__У једном тренутку зачу за собом где Петар закука:

— Јао, побратиме, погибох!

У трчању окрене главу назад и спази да Петар, који је трчао позади њега, посрће и најзад паде а до њега дотрча једна група од 50 Турака и сви једновремено скресаше пушке у њега.

— Сад ћу и ја, помисли он не прекидајући трчање, неосетив никакву жалост због смрти Петрове.

Трчећи доспе до једне њиве са пшеницом. У њој се саплете о високо влаће и посрте, те да би се дочекао на руке, ако падне, он пружи десну руку напред, отворивши је. Услед тога испусти револвер, па како му је гајтан од револвера био спао: са врата, то му овај падне на земљу. Али он, мада је од тога места био претрчао већ неколико корака, врати се назад, зграби револвер заједно са пшеницом и земљом па тек тада настави бегање. Да се спасе није се надао, те се зато није плашио, што ће погинути, али се плашио да га Турци жива не ухвате и зато је револвер чувао као једино сигурно средство да се од тога сачува.

Дотрчавши до потока, скочи без премишљања са високе стене у воду. Западне до појаса у муљ, али из њега искочи тако лако и хитро, као да ничега није било, па продужи сада да бега потоком.

Стално са мишљу: „Сад ће“ и у очекивању да га погоди куршум, он наједанпут примети да се и пушчана паљба на њега мало стишала и да се број оних, који су га гонили, смањио. Сине му кроз главу, да ће се може бити спасти, али одмах ту мисао одбаци као глупо веровање о апсолутно немогућем, а доста и из страха, да ће због таквог веровања само пре погинути. Но узмичући, он је све јасније примећивао, да се и пуцњава стишавала и број гонилаца смањивао.