Ратник

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 119

— Ко зна, шта све још може бити, помисли он, али сада са много више наде.

Кад се у једном тренутку окренуо за собом, приметио је да за њим трче свега 5-6 војника. Брзо се реши и прилегне иза једног савијутка у потоку, па кад сусе Турци појавили, он опали један метак у њих. Један падне, а остали одмах полежу на земљу. и отпочну да пуцају. Али он зађе иза савијутка и продужи да трчи даље.

Најзад, остави поток и почне да трчи преко поља, и тада се опет окрене. — За њим су сада трчала само четворица.

Видевши како ови истрајно јуре за њим, њега остави равнодушност ка животу и место ње обузе га љутина на гониоце.

— Баш ми не даду да се спасем, скотови, помисли са огорчењем и неком нарочитом мржњом.

Како је у трчању наишао на једно ниско, гумасто дрво, то се склони иза њега и пусти ону четворицу да му приђу ближе. Тада узме на око једнога од њих и опали. Овај одмах падне а остали застану изненађени, што он искористи те обори још једнога. Она двојица нагну да бегају, али их он обори обојицу.

== Трчали сте да мени не дате да се спасем, зато нема ни вама сад спаса, помислио је и са ОР огорченог задовољства испалио је та два метка.

Уверивши се да више никога нема, он изађе испод дрвета и баци поглед у правцу Петраљице. Тамо се још црвенело небо од пожара и дизали се високи стубови дима, али никакав глас није допирао. Скиде капу и прекрстивши се, хтеде да захвали Богу, што се спасао, али му тада паде на памет, да од целе чете у којој су још јутрос били сви живи здрави, није нико остао сем њега. Обузе га силна жалост, која га просто загуши и он наслони главу на пушку и горко заплака......

Ноћ, та тако дуго и жељно ишчекивана лоћ, полако се спусти на земљу, али сада када већ никоме није требала. Пе

П. Из организације војсака

ПОЉСКА

Овогодишњи локални маневри. — На Бједруском полигону код Познање, одржани су 13. и 14. октобра тек. године локални маневри УП коњичке бригаде, у садејству са пешадијом.