Ратник

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ #27

био препуњен недоученим обвезницима, и треће, што се обука војника базирала и сувише на лична гледишта команданата.

Нов систем тражи да рекрут већ у деповском батаљону добије потпуну индивидуалну обуку, тако, да већ после шест месеци службе буде спреман за оперативну војску, те да се могадне са њим располагати било у батаљону земаљском, било прекоморском.

Ради тога у сваком депоу формирана је једна наставна чета са још једним „кадровским водом“ (садге ре!јојои) за даље усавршавање.

Наставна чета састављена је од 4-6 угледних групица (од прилике полуводова, езсопадез-Турез француски, з(апдзаџа5 енглески) са пи 30 рекрута у свакој. Ови полуводови чине основну јединицу за наставу. Ове мале јединице састављене су тако, да у њима обвезници буду по могућности на истој висини обуке. Ако би састављање оваке групе имало да траје подуже, онда се преко рекрутских канцеларија пробирају младићи са мало веће територије дотичне области «нпр. пуковске). Рекрут остаје у тој јединици пет месеца, а један месец у „кадровском воду“. где добива основну тактичку обуку. Ова је прописана за сву војску подједнако од министарства војног.

Тај се систем практично изучава већ годину дана и пошто је показао одличне резултате, вероватно завешће се стално.

Основна обука у артиљерији. — У артиљеријским трупним „депоима“, у којима се врши прва обука рекрута, заведено је ново устројство са намером да се обука изједначи за сву војску. На основу новог решења Војног Савета свих досадањих једанаест артиљеријских наставних депоа уједињени су у један једини, централни, у Вулвичу, а тако исто и осам група батерија које су назване резервне а биле су њима придате.

Овај једини депо примаће све рекруте артиљерије, пољске и коњичке, брдске и тешке, обучаваће их и потом слати разним групама. Састав његов: једна деповска група од три батерије и две наставне групе свака по четири батерије. Укупно бројно стање 2300 људи.

Од ове реформе очекују се повољни резултати не само за обуку, него и за'економију. (РЕгапсе МИ.)

РУСИЈА

Војна обавеза. — Старо-руски централни извршни комитет (С, Ц. И. К.) и совјет „народних комесара“ (С. Н. К.) издали су „указ“ којим се војна обвеза регулише на новој