Ратник

128 _ | _а РАТНИК.

основи. Пошто је он у данашњим руским приликама врло важан а још више карактеристичан, то ће бити од интереса изнети главне одредбе његове.

Указ су потписали, у име С. Ц. ИгК. председник његов, Каљинин, а у име оболелог председника С. И. К., Лењина, Ри«ов.

Овај указ вреди за „све савезне совјетске републике“ и њиме се налаже да су сви грађани мушкога пола дужни да служе у првеној војсци и црвеној флоти ради одбране републике. Лица која су судском пресудом изгубили активно и пасивно изборно право, не могу бити примљена у ову војску и флоту. Лица, којима се због припадања извесној класи или активно израженог непријатељства против совјетског режима, не може поверити оружана одбрана републике, узимаће се у војску на основу специјалног наређења“!

Рок акшивне службе у црвеној војсци и флоти износи: у пешадији и артиљерији ] и '/, године, у коњици, коњичкој артиљерији и техничким трупама 2 и у, у ваздухопловној флоти Зи :љ, у морнарици 4 и 7, године. — У војним и морнарским установама траје курс према њиховом специјалном устројству.

У резерву војске спадају обвезници до своје 40. године старости и после тог рока могу бити позвани под заставу само у случају преке потребе и особеним позивом С.Ц.И.К.

У случају рата могу се сви обвезници задржати у војсци до демобилизације.

Поред грађана, обвезника, могу бити примљени и добровољци према нарочитим решењима реченог комитета, и то како у војску тако и у морнарицу. Као добровољци могу бити примљени и странци (нпр. Кинези, Монголи, Татари и _ др.) ако се изјасне да хоће да имају удела у „одбрани завојевања руске револуције“ (510). ;

Избегавање војне службе кажњава се одговарајућим одредбама казненог законика(2).

На овај указ примећује Тајмс (14. окт.) ово:

„Бољшевици су доста често објављивали, да је црвена војска намењена да буде авангарда светске револуције, као оруђе треће интернационале. Али господи је црвена војска најпотребнија у Кремљу, да би себе саме одбранили од сељачких и радничких устанака противу црвеног режима, који. постају све опаснији.

(М. М, Втађ