Ратник

НЕКРОЛОГ

147

У црвено платно пуковске заставе сва тројица су уткали

своју крв, а у историју пука златним словима уписали су своје име.

Потпуковник Ристић мирно је заклопио своје очи, кад, је Миливоје Стојановић примио његов пук, а пуковник се Миливоје задовољно осмехнуо, кад је његову команду прихватио Димитрије Милић.

А команда пуковника Миливоја, била је увек „напред“!

И нико је није могао боље прихватити од пуковника Милића. Он је дошао на чело 2-гог пука у зору наше Сувоборске или Колубарске победе; он је дошао да понови војницима оно што је Миливоје Стојановић већ казао, али он ће их после тога одвести да им каже и своју реч; и Београд, потлачен и уништен, на Вишњичким висовима видеће децу лепе Топлице, како на обалама Дунава бране своје огњиште.

Димитрије Милић, унук Синђелића, који из скромности не узима право презиме, доносећи ресавску крв, помешаће је са крвљу Косова, Берана и Пећи.

У њему ће се издигнути све витештво црногорских сердара, а снови из „Ресавских бајки“ добиће у њему оличење своје, да једнога дана и њега Косовке девојке уплету у песме њине.

Велес и Бабуна, биле су само прве етапе, где је он кушао снагу и своју и својих орлова, а Горничево, Черна, Чуке и хота 1212, тек ће показати и њега и други пук.

Једна Енглескиња, милосрдна сестра, задивљена његовим витештвом, обући ће мушко одело и узеће пушку, каплари ће постати хероји а поручник Јанаћко Јовић отићи ће у царство снова. )

Биће прегажене обале Черне, исмејане литице Чуке, заравњени гребени коте 1212 и једнога дана италијански војници, долазећи на тај положај, чудићс се дурашности војника 2-гог пука, који ће дати прилике њином ђенералу, да им држи. предавање о хероизму српских војника.

Али у другом пуку кго да је судбина записала, да сваки командант треба да умре. !

Потпуковник Ристић је победу на Брегалници запечатио својом смрћу •

Зору победе на Сувобору, пуковник Миливоје Стојановић је исплатио својом крвљу.

Освајање Битоља 1916. године, отварање врата поробљене Отаџбине, живот наше војске, наду нашег ослобођења, имао је да манифестује својом смрћу пуковник Димитрије Милић.

И он је погинуо,