Ратник

18 РАТНИК

О гоњењу

Остало нам је да разгледамо још гоњења и да видимо да ли је савремена техника оружја отежала или олакшала гоњење.

Сви се слажу у томе, да је задатак коњице при гоњењу да пресече непријатељу пут одступања и да га напада с бока. У теорији то изгледа врло просто и лако, на практици пак оно је врло тешко, и ни једна коњица није у стању да га изврши ако није потпуно извежбана у духу офанзивном за време мира.

У савременим ратовима у којима техника покреће читаве наоружане народе у виду милиције, гоњење коњицом добива особиту важност, како у погледу моралном тако и у погледу материјалном.

У последњим ратовима има доста примера успешног гоњења коњицом, која су више мање сва тактичког значаја, — што значи, да га баш данашње наоружање није онемогућило. Правог пак стратегијског гоњења у већем стилу, као што је било н.пр. Миратово гоњење 1806. г., последњи рат није показао, не због уплива техничког оружја, већ због саме политичке ситуације при крају рата, којима су се непријатаљи користили и тражили и закључили мир на самим граничним линијама својим, те су се спасли потпуног слома.

Неоспорно, да би к Немачка и Бугарска данас и друкчије изгледале и друкчије понашање имале, да је рат завршен енергичним гоњењем које би довело до потпуне војничке победе и диктирања мира у Софији и Берлину.

Гоњење, као што се зна, почиње по паду решења т.ј. са положаја — после добивене победе. У првом моменту у гоњењу учествују све трупе које су учествовале и у решењу, а по том га продужава коњица као најспособнија за овај задатак. Гењење доноси највише користи у правцу добивене победе, т.ј. у правцу слома непријатељског. Ако је био крилни удар — у правцу тог крила, као после Кумановске битке 11. октобра 1912. г. од Младог Нагоричана долином Пчиње ка Овчем Пољу; или, ако је битка добивена проломом фронта, кроз пролом ка најважнијем објекту, као што је било на Солунском фронту 1918. г. — кроз продор: од Доброг Поља у правцу Кавадара на Вардар код Кривогака и даље ка Бугарској за Софију.

У гоњењу коњица користи се најбољим комуникацијама због брзине, и заузимањем важних тачака приморава непријатеља на мењање правца и кретање ван путова, због чега је он приморан да оставља своје возове, често пута и артиље-