Ратник

ТЕХНИКА И ТАКТИКА КОЊИЦЕ 19 рију ради бржег повлачења, због чега се пак растројава, деморалише и губи све више отпорну моћ. У овој фази коњица је у могућности да развије највећу активност како брзином и умешним покретима дању и ноћу, тако и употребом целокупног свог наоружања. Коњичким налетима на бокове и позадину као и употребом својих даљнометних топова, митраљеза и карабина, а код већих војсака још и са лаким тенковима, гонећа коњица биће увек у могућности да стане на пут непријатељевог одступања, да му дочека чело колоне и да га потуче и одбаци. Уопште са савременим наоружањем коњице иницијатива коњичких команданата за време гоњења треба да се развија до максимума, како у слободи избора правца за кретање тако и у дрскости за дочек и напад.

Да се побеђени непријатељ заштити од гоњења, потребно је да се у повлачењу са фронта после палог решења што пре уреди за нов дочек, а то ће моћи само употребом јаких и нових резерава. Од гонеће коњице, пак, која већим обиласцима и дубљим продирањем дејствује противу бокова и позадине, заштита је врло тешка и могућа једино употребом своје коњице и раније организованом заштитом позадине. Када се пак зна, да се заштита позадине увек организује од трупа слабијега квалитета, од резервне војске или чак и од последње одбране, као и то да је побеђеном команданту коњица потребна на све стране и да је због морала не може од својих трупа далеко одвајати, тада је потпуно јасно да победна коњица после решења има потпуно отворена врата и слободу рада. М, ако је само довољно јака, добро организована, савремено наоружана и енергично и одлучно вођена, она ће у будућности добити још већи значај и показати, да од победе до пораза стоји само коњица. Не буде ли коњица каква треба да је, нарочито ако не буде енергично и одлучно вођена, она ће пропустити важније моменте за гоњење; непријатељ ће се извући брзим покретима у назад и на угодним местима уредити и спремити понова за дочек и нове борбе (Прилеп и Битољ 1912. г.). .

Пример 4.

Коњичко гоњење Штип—Кочане—Царево Село 1918. године (Карта 1:200000)

После пробоја бугарског сслунског фронта, бугарска 2. и 3. пешад. дивизија повлачиле су се под притиском наших гонећих трупа ка Вардару и даље за Бугарску, и то: 2. бугарска дивизија правцем Велес—Св. Никола—Крива Паланка, — а 3. дивизија: Кавадар—Штип— Царево Село. Овим по-

9»