Ратник

20 РАТНИК

следњим правцем Штип—Царево Село гониле су у првом реду наша Коњичка и Југословенска дивизија. На левој обали Вардара 3. бугарска дивизија добила је појачања у пуковима из 5.,.9., 11. и 12. бугарске дивизије, али су сва та појачања због енергичног гоњења једва успела да даду два три слаба — местимична отпора без и једне одсудне одбране и без и једног дочека или контра-напада.

12. септ. по паду Штипа (око подне) !. коњичка бригада, која је дотле била у резерви, доби наређење од команданта Коњичке дивизије да продужи гоњење ка Кочанима. Југословенска дивизија по заузећу Штипа заноћила је на линији Јежево Поље—Дупка. Непријатељске заштитнице беху у непосредном додиру и на добрим положајима Доњи Балван — Кривача — Пљачкавица. — Командант |. коњичке бригаде продужи гоњење и ноћу. Ојачана једним ескадроном пешке и једном коњичком батеријом бригада отпоче наступање у први мах. Први метци коњичке батерије против бугарског положаја на Балвану и енергично наступање 1. коњичке бригаде примораше непријатеља на брзо одступање. Бугарске заштитнице застигнуте око села Г. Балвана беху делом поробљене делом распрштане по мраку. Бугарске пак трупе на левој обали Брегалнице: на Кривачи и Пљачкавици, боље су се држале. Са Криваче добивала је бригада дуже времена ватру у десни бок, али је мрак био добра заштита и бригада је са малим губитцима прошав у току ноћи око 30 км. у свануће 13. септ. овладала Кочанима, на опште изненађење и наших команданата у Штипу и непријатељских трупа на Пљачкавици којима су овај дрски обилазак 1. коњичке бригаде и појава у дубокој позадини загрозили правцу одступања.

Још истога дана 13. септ., према једној ухваћеној заповести бугарске Врховне команде, на Пљачкавици су имали да се прикупе за даље операције остатци десет бугарских пешадијских пукова: 5., 54., 65., 50., 12., 45., 46., 2., 20. и 83. Командант наше 2. армије својом диспозицијом О.Бр. 21366 беше предузео потребне мере да распоредом армије и енергичним гоњењем ово спречи. Коњичка дивизија доби задатак да продужи гоњење ка Царевом Селу. 1. коњичка бригада и не чекејући на ову заповест одмах по заузећу Кочана без великог отпора продужила је гоњење ради заузећа важних Кглиманских и Грлелских положаја, пре но што би непријатељ у повлачењу. са Пљачкавице на њих дошао, да се не би поновила 1913. г. Још истог дана 13. увече прво Калимански па Грленски положаји заузети су од једног ескадрона са митраљеским одељењем, а 14. септ. ту је већ била цела 1. коњичка бригада. За све то време непријатељске бугарске трупе