Ратник

ОЦЕНЕИ ПРИКАЗИ 125

ређује, и несумњиво је да ће сваки доћи до уверења, да то не може бити државна штампарија и ако је то државна установа, у којој су правила штампана и која се као таква једина и појављује на правилима, већ да је то аутор правила, дакле главом Б. А. Н,. који их је и потписао као свој сопствени рад.

Међутим апсурд је, да је Б. А. Н. икад могао и помислити да заузме једну тако високу позу. И сада настаје питање, ко му је дао овлашћење за стављање свога имена на један овакав докуменат, као и како је се и чијом кривицом могло доћи до овакве аномалије у једном овако важном питању.

Из истог, напред цитираног пасуса, као и из првоги другог пасуса на истој страни види се, да се ова правила у ствари имају сматрати као „измене и допуне“ а уз то као саотавни део „П. ЕП“ Ф Ђ Бр. 3612 од 24.17.-1909. године,

Према овоме дало би се закључити, да је за основу узето наше старо „П. Е. 1.“ и да су његови извесни ставови, па и читави одељци, који нису одговарали данашњим приликама и потребама, измењени и саображени истим а поред тога да су неки избачени и унети други, који су се показали као потребни и корисни.

Међутим, расматрајући садржај па и сам текст нових правила и упоређујући га са старим, стварно не види се који су ставови измењени, који избачени, а који су као нови унети, већ напротив ова правила по својој садржини и начину излагања уопште узев чине утисак једне целине за себе, која тако рећи незаконито анулира све што се у нашим старим „ИП. Е. 1,4 у погледу борбе налази, па чак и оно, што чини ова правила специјално нашим народним, што је тако рећи прешло у крв не само официру но и простом војнику, који је прошао кроз касарну, а што није требало нити се и смело мењати и као ново уносити у нова „П. Е. П.“ само раци новачења, рушећи дух и традицију, који везују генерације једну са другом. — Грешке у овоме погледу иставиће се приликом детаљне анализе текста.

3) Оонос ових правила према циљу, коме се шежило. У уводу правила стоји: „Досадање ратно искуство допушта да се, ма и у привременом облику, објасне и у неколико допуне начела за вођење борбе изложена у П. Е. П. Ф. Ђ. Бр. 36,2 од 24-1У.-909. год. а за тим: „У том циљу израђене су ове измене и допуне“. Даље се излаже шта је све узето у обзир при изради ових правила, па затим долази раније наведени пасус.

Као што се из овога види, надлежни су, не могући трупама ставити на употребу прерађена ПЕ.П. правилно тежили, да се бар објасне и у неколико допуне стара правила, те да би се рад по трупама за сад упутио правилним путем према до сада стеченом искуству.