Ратник

126 _ РАТНИК

Међутим овако скромном обиму и циљу ових правила не одговара онако звучан назив, па ни сама садржина, која као што је напред речено овим правилима даје изглед и значај једне целине за себе. — Управо желело се једно, док је међутим испало нешто друго.

Кап се узме у обзир, да је тежиште свих специјалних правила појединих родова оружја, да се исти што боље успособе за борбу, па према томе да је и циљ пешадијских егзерцирних правила, да од војника створе гипка, окретна, своје снаге свесна и смела борца за дејство индивидуално и у заједници, онда напред цитирани увод мало чудновато звучи и противуречи стварности и претпоследњем ставу на стр. првој, јер су поменуте измене и допуне, које се уводе у живст, у ствари једна целина, која се има сматрати као састтавни део П. Е. П., која тим самим, што према наслову регулисава најглавнији рад П. Е. П. преставља темељ њихов, јер је остали део ових правила више мање формалног карактера и садржи одредбе о томе, чему се и на који начин има обучавати пешадија, да би достигла постављени ступањ обучености, другим речима, овај део служи као основа за истеривање гипкости, еластичности, окретности и умешности и стројеве дисциплине како код појединаца, тако и код целих јединица за сагласнуи што кориснију акцију у борби уопште.

Према томе, када су већ изнађена и постављена начела за време борбе код пешадије, а она према наслову књиге треба да су изнађена, онд. је по нашем мишљењу решен и најтежи задатак у изради П. Е. П. те се због тога није могло рећи, да нам наше толикогодишње обилато искуство даје само толико материјала, да можемо само објаснити и унеколико допунити начела за вођење борбе, када им са овим изменама „и допунама стварно уносимо не само нова начела него и нове методе за вођење борбе.

Нама се чини, да је се у ову контрадикцију пало због тога што је на место првог става Увода, који у оригиналу гласи: „Таппсе 1918. а 16 ТегШе еп епзејспетелћ дол! 1! трогје де Таге ргоНјег поке тташепе“ у преводу накалемљен нов став, који је тешко било довести у сагласност са осталим делом текста.

У излагању чинилаца, који условљавају предвиђени начин пешадијске борбе, нису поменута оклопљена кола, као што је то учињено у фравцуском тексту, мада су иста доцније свуда, разуме се саобразно оригиналу, узимата у обзир.

Ово нам даје разлога да верујемо, да се аутор колебао, да ли да остане при стварности, т. ј. при ономе, са чиме ми располажемо или да се држи онога, како је код Француза и разуме се овде се у почетку показао јак и одолео је искушењу и пошао правилним путем, узимајући у обзир оно са чиме располажемо, а остављајући надлежнима да по увођењу