Ратник
= О ВРИВЗМ ПЕРИКА ВИ 7
нових борбених кола унесу и потребне допуне у правила за њихову употребу. — Али аутор, као што напред рекосмо, није остао доследан овоме.
4) Ова правила нису у сагласности са нашом Уредбом о формацији војске ни осталим прописима, нарочито прописима о, наоружању као ни са Ратном Службом, која за сад код нас преставља скуп доктрина и опредељења обавезних за више командовање почев са здруживањем родова оружја.
Ова нова правила уводе извесне нове термине, предвиђају оклопљена кола, пешадијске хаубице, бацаче пламена, за неке чак уносе г опис, и ако ми са истим за сад не располажемо нити их формацијом предвиђамо.
Вероватно ово је узето, да се по форми не би удаљили од осталих модерних војсака, а при томе не мислећи у какав се незгодан положај доводе старешине, када им се један овакав пропис шаље са налогом, да се по њему одмах настава отпочне не дајући им у исто време и сва она средства, која тај пропис предвиђа.
5) Даље из увода, а из ставова: „Примедбе, која би поједини официри имали да учине на њихову израду, и предлоге за дефинитивну израду [. Е. П, прикупиће и у оригиналу доставити. Инспектору Пешадије команданти армијских области са својим мишљењем“, — за тим:
Нарочитом проучавању препоручују се:
|. Борбени поредак пешадијских јединица и њихова подела на борбене редове.
2. Измене, које треба извршити у организацији стрељачког строја с обзиром на садање наоружање пешадије;
3. Значај десетине у борби, њена формација и коман· довање ;
4. Пешадијски јуриш; његова примена и извршење“.
. види се:
а) На који се начин мисли да дође до искустава из прошлих ратова, да би нова пешадиска егзерцирна правила била постављена на здраву основу.
Овај је начин врло користан, јер даје могућности да и најоригиналнија мишљења и гледишта наших официра допру до онога места, на коме се оваква важна питања решавају и да на тај начин у. изради правила сарађују и они, који треба да имају највише личног искуства и којих се то непосредно тиче, пошто на њима лежи сва тежина борбе.
Али по свему судећи и ова ће остати само као једна лепа жеља, а то стога што су официри и сувише преоптерећени службом, да им уопште врло мало времена. преостаје и за лични одмор, а камо ли да се одају и овако крупним студијама, скопчаним са великим напрезањем, па чак и материјалним издацима, јер се овакве студије не могу ни замислити без дубљег уласка у литературулнашу и страних војсака,